𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

24

Adriana

Srecna sam,mnogo sam srecna.
Napokon je sve doslo na svoje mesto.

Dan nakon njegovog rodjendana sedeli smo i pricali dugo.Pricala sam o svemu sta me je mucilo,o tome kako sam se osecala a on me je grlio i obecao da me nikada vise nece iskljuciti iz nicega.
Nije me namerno povredio to znam ali nekada se dogodi da i iz dobre namere povredite nekog.Presli smo ovo i mislim da je to bio jedan test za nas.Ovo nas je ojacalo i pripremilo za sve sto nas ceka u buducnosti.

Jedva disem,jedva se krecem,uopste ne spavam.Jedva cekam da se porodim i da uzmem svoju bebu u rukama.
Sve je spremno za njen dolazak.Sa Levom smo se malo namucili jer smo imali samo dva meseca ali uspeli smo.
On uskoro odlazi jer pocinje skola ali ne pre nego sto se njegova sestra rodi.

- Leve,duso gdje ti je otac?- pitam ga dok silazim sa sprata.

- Otisao je do hotela.

- Gdje je bas sada nasao da ide- zakukam

- Sta je bilo reci mi ja cu ti pomoci- dodje do mene zabrinuto.

- Dolazi Lea duso- kazem sa osmehom a on pocne da skace od srece.

- Sta da radim sada?- pocne da panici

- Prvo cemo pozvati tatu a dok on dodje doneces stvari koje su za bolnicu. Ali reci mu da ga trebam nesto nemoj mu reci istinu jer ce ispaniciti- objasnim mu dok uzimam vazduh.

Kontrakcije nisu jake ali zelim na vreme da stignemo u bolnicu pa tamo da cekamo koliko bude bilo potrebno.

Nije proslo ni pola sata kada je Dimitri stigao.

- Ljubavi sta ti treba?- pita jos sa vrata

- Ti mi trebas! - kazem kroz vrisak

- Sta je bilo?

- Lea dolazi- kazem srecno iako kontrakcije kada naidu boli do ludila.

- Sta da radimo sada?- pogubi se u trenutku

- Sve je spremno hajde da idemo u bolnicu - predlozi Lev

- Dobro sine kako ti kazes- klimne mu glavom i krene sam napolju.

- Dimitri gde si krenuo!?- proderem se

- U bolnici ljubavi.

- Hoces li se ti poradjati pa si krenuo bez mene?-pitam ljuto

- Oprosti duso zbunio sam se.

I tako nam prodje jos jedan sat.

U bolnici smo stigli u pola devet uvece.Primili su me ali jos uvek nije bilo vreme za porod zato su me smestili u sobu i cekali smo.
Jedan sat,drugi sat i nista.Kada je prosao i treci sat vise nisam mogla da izdrzim.

Kada su me odneli u salu bilo je vec ponoc i znala sam da cu dobiti najlepsi rodjendanski poklon u zivotu,dobicu nju moju malu curicu.

U pola jedan iza ponoci na svet je dosla Lea.

- Safiru moj,ljubavi tatina dobro dosla na svet duso moja- prica joj otac dok mu teku suze radosnice.

- Zar nije prelepa ljubavi?Vidi je kako je mala i slatka - kaze meni

- Jeste devojcica nasa najlepsa- kazem dok je mazim po glavici.

Najednom se vrata otvaraju i ulazi Lev.

- Gdje je?- pita i okrece se po sobi

- Evo je sine tu je- pokaze mu otac

- Daj mi je da je vidim- dodje brzim koracima do nas i uzme je u ruke.

- Boze kako si mala.Sreco batina,ljubavi moja najveca jel znas koliko je bata tebe cekao ha?Napokon si dosla tu si- prica joj i ne obraca paznju na nas.Suze radosnice mu se slevaju niz obraze a on nastavja da prica samo njoj.

I meni suze krenu jer ja imam sestre i volim ih najvise na svetu ali njegova ljubav je posebna i neponovljiva.Niko ne voli sestru kao sto on voli svoju u to mogu da se zakunem.

Dodje do mene i jos uvjek drzeci je u rukama zagrli me jako.

- Hvala ti sto si je rodila- kaze mi tiho

- Hvala tebi sto je volis toliko- uzvratim mu.

On je jos uvek dete ali ja znam da uvek mogu da se oslonim na njega.Moje dete nikad nece biti samo jer ce imati brat kao sto je on.Imace najboljeg brata na svetu.

Hvala vam na citanju ♥️

Sutra ujutru ide poslednji nastavak a kasnije i epilog.
Imajte lepo i ugodno vece😘