On je sve to

Proslo je par mjeseci od vjencanja danas ulazim u deveti mjesec.Dusan je postao dosta zastitnicki nastrorojen mozda cak i previse.Ne smijem nista tesko uzet ili se sagnut pomucit.Izbacio je sve grickalice i nezdravu hranu.Ne dozvoljava mi vise da jedem brzu i nezdravu hranu.Samo zdravo.Meni se to uopste ne jede,zapravo mi se sve vise jede,ali posto je vec vezan za svoju malu princezicu uspijem ponekada da se izvucem na to Iva trazi.Tako cu pokusati i sada ujutro da se izvucem za mek dorucak.

-Ljubavii
-Molim|vikao je iz kuhinje dok sam ja bila na vrhu stepenica uz koje sam se jedva spustala,a kamoli penjala tako da mi je Dusan uvijek mora pomagati sto mu nije predstavljao problem.
-Treba mi pomoc
-Stizem|rekao je smijajuci se.Popeo se do mene i uhvatio me ispod ruke cijelo vrijeme smijajuci se
-Nije smijesno
-Haha jeste
-Nije zamisli da imas dodatnih 8kg
-Buca moja lepa
-Nije u tome sto sam se ugojila nego sto nista ne mogu sama
-Pa ni ne trebas,zato sam ja tu
-Da da
-Zvali su me iz prodavnice stize krevetac danas
-Jao strava krevetac i zavrsili smo sa sobom.Iako mi idalje nije logicno da si napunio sve police pelenama i svime,a krevet jos nije stigao
-Moram biti spreman,jedva cekam moju princezicu
-Dobro i ja isto vjeruj mi
-Znam
-Aaa kad smo vec kod nase princezice,Iva zahtjeva mek dorucak
-Sofija|pogledao me popreko
-Molim tee,moli te i Iva|pogledala sam ga onim slatkim okicama
-Dobro ajde samo ovaj put
-Hvala Ducii|zagrlila sam ga i poljubila i on mene.

Narucio mi je mek dorucak kao sto sam i trazila.Toliko sam bila srecna,a i Iva je.U nasoj prici prekinulo nas je zvono.To je bio krevetac.Kad smo zavrsili sa doruckom smo se popeli u buducu Ivinu sobu i krenuli da montiramo krevet.To jest Dusan montira krevet.Koji se sjajno uklopio u sobu.Soba je bila prava zenska sa rozim zidom i lampom na njemu gde pise
Sweetheart
Imali smo malo ogledalo i posebnu policu za presvlacenje sa pelenama puderom i kremicama.Kupili smo joj i odjece mozda cak i previse,ali je Dusan insistirao da njegova prvenica ima sve.

Soba je ovako ispala bili smo prezadovoljni.Toliko da su meni suze krenule.

-Jojjj srce moje|rekao je povlaceci me u zagrljaj i ostavljajuci blagi poljubac na mom celu.
-Volim te
-I ja tebe mnogo

Sisli smo dolje i odlucili da gledamo film.Legli smo na kauc i vise se mazili nego gledali film,ali mi je to prijalo.Osjetila sam ogromnu bol u donjem dijelu stomaka.Toliku bol da sam odmah ustala i Dusan zajedno samnom.Osjetila sam kako mi se voda sliva niz noge.Odmah sam znala sta se desava.Puko mi je vodenjak.

-S s s sta se desava|po Dusanovom licu sam shvatila da se uplasio vise nego ja
-Stize Iva
-M m molim
-Puko mi je vodenjak Dusane,krenucu da se poradjem moramo u bolnicu
-D d dobro
-Ne mucaj nego idi trci spakuj torbu dok ja ne uzmem par stvari dolje.Znaci samo bez panike.Dobro?
-Da da idem da spakujem

Za manje od 10minuta smo krenuli u bolnicu,Dusan je zvao Filipa da vozi kako bi on mogao biti iza samnom.Bolo vi su bili uzasni.

-Aaa Dusane mnogo me boli|rekla sam dok sam bila oslonjena na njega sa nogama na druga dva sjedista pozadi dok me on sa jednom rukom drzao za moju a drugom mazio po kosi
-Filipe pozuri
-Zurim idem najbrze sto mogu
-Aaa|pokusala sam da cutim i ne dizem vecu paniku Dusanu posto se usrao kao da se on poradja a ne ja
-Znam da te boli ljubicice ali smo brzo tu.A ti Filipe pozuri
-Uhvatice nas policija
-Ma ne interesuje me pozuri

Tako je i bilo stigli smo u bolnicu za manje od 5minuta.Dusan me je u narucju doveo do recepcije bolnice.Vikajuci da trebaju sestre i doktori da dodju

-Sta se desava|rekla je jedna sestra koja je dotrcala do nas
-Deveti sam mjesec puko mi je vodenjak
-A razumem|pozvala je doktora legli su me na neki krevet i krenuli da me guraju ka sali za porodjaj.Dusan je krenuo da udje,ali mu nisu dali
-Gospodine zao mi je ali ne mozete unutra
-A ali ja sam otac djeteta
-Razumijem,ali ne mozete unutra.Obavjesticemo vas kad budete mogli.
-U u uredu

Dosao je i Filip koji je cijelo vrijeme sjedao sa Dusanom kome uopste nije bilo dobro.

Dusan pov:

Sjedim na toj bolnickoj stolici ispred sale i nije mi dobro.Hladni znoj me oblio cak ne mogu ni da sjedim smirom nego se svako malo dizem i vrtim u krug.Uzasno me nervira sto nisam mogao da udejm,da budem pored nje.Ovako ne znam da li je sve uopste uredu.Poceo sam da se tresem cekamo ovde vec 2ipo sata,a nista od doktora.Filip je valjda primjetio da mi nije dobro i dosao je do mene.

-Ejj baksone,moras da se smiris sve ce proci u najboljem redu siguran sam
-A a ali me idalje strah,sta ako joj se nesto desi
-Nije prva zena koja se poradja,a i jaka je ona
-Z z znam,ali imam osjecaj da sam se uplasio vise nego ona
-Ko bi rekao da se Vlahovic uplasio necega.Salim se smiri se i dodji ovamo|rekao je sireci ruke u znaku zagrljaja.Zagrlio sam ga to mi je trebalo.Cuo sam kako se vrata otvaraju i glas medicinske sestre.

-Ko je od vas suprug Sofije?
-Ja sam|odmah sam skocio
-Cestitam dobili ste prelijepu malu devojcuci
-Hvala vam,kad mogu da ih vidim
-Za nekih 15minuta,pozvacemo vas mi|zena se okrenula i ponovo usla u salu dok sam se ja okrenuo prema Filipu i poceo da skacem i vicem
-POSTAO SAM OTAC FILIPE
-Haha cestitam Duca|rekao je i ponovo smo se zagrlili.Nisam ni primjetio da placem sve dok nisam video ostatke mojih suza na njegovoj majci.

Nakon par minuta sestra je izasla i rekla da mogu da udjem.

Otvaram vrata i polako ulazim u sobu.To je najlepsi prizor koji sam ikada video.Sofiju i nasu malu devojcicu u njenim rukama.Polako sam im prisao i prvo poljubio Sofiju,a nakon toga gledao u Ivu i njenu prelijepotu.Povukla je na mamu,vec se sad vidi ima iste Sofijine tamne oci i njeme prirodno rumene usne i obrascice.

-Hoces da je uzmes?|rekla je Sofija sa smeskom na licu.
-Naravno
-Samo polako,i nez..
-Ne brini|rekao sam nezno uzimajuci Ivu iz njenog narucja.Nije sto je moja,ali ja lepsu bebu nikada nisam video.Ponovo sam prisao Sofiji i poljubio je na duze.Vratio sam joj Ivu jer je morala da je nahrani i konsultovao se sa doktorom koji je rekao da sutra ujutro izlazimo iz bolnice.

Jutro

Budim se i sa jedne strane je Dusan koji spava u fotelji,a sa druge nasa mala Ivica u krevecu.Dizem se i pakujem stvari.Kad sam bila pri kraju Iva je krenula da place pa sam uzela da je nahranim sto je probudilo i Dusana koji je cijelo vrijeme znatizeljno gledao sta i kako radim.Bio je presladak.Kada sam zavrsila smo izasli iz bolnice i smjestili se nazad u nasu kucu.

Proslo je jos par godina za par dana je Ivin 5rodjendan,a ja sam ponovo trudna ovaj put sa djecakom.Dusan.Sta da kazem Dusan je najsjajniji otac koga sam ikad videla.Toliko je posvecen nasoj maloj devojcici i ipak sam bila u pravu da ce biti mamina plesacica,ali evo mu je na putu sin pa ce sa njim da igra fudbal dok Iva i ja idemo na cajanku sa gospodinom medom jel da Iva?

-Da mama
-Ej sta se to prica bez mene
-Nista tata mama i ja te ogovaramo|rekla je iva i nasmijala se
-Ista si mama jel znas to?
-Znam tata|krenula je da se smeje dok ju je Dusan uzeo u narucje i popeo na ramene i krenuo da trckara po kucu sa njom dok je ona vikala kako leti.Svaki dan mi uljepsa i pretvori posebnim.
On je stvarno sve to

~Kraj~

Nadam se da vam se svidela ova prica.A i imam jedno iznenadjenje krenula sam da pisem novu koja izlazi veceras u 22h.Nadam se da ce vam se i ona svideti isto koliko i ova i hvala vam svima na ogromnoj podrsi.Voli vas i ljubi vasa Atina❤️.