Dečko se prijavio da volontira u sos službi (ljudi anonimno zovu i poveravaju svoje probleme... znate valjda)
On to nije želeo da radi, ali to mu se činilo najlakše. deca zovu, sprdaju se i prekidaju. (to mi radimo hihi)
Jedan dan. uplakana devojka zove i poslednje što je rekla pre nego što je spustila slušalicu bilo je ; upomoć. vrisak.
on taj dan nije mogao da se smiri. ceo dan je razmišljao o njoj. da li se može taj strah odglumiti? da li je to devojka kojoj je dosadno ili je upravo ona devojka koja treba pomoć?
...
ovde može još svašta.
lupam pošto on ne može da vidi sa kog broja je zvala ide kod tog direktora službe da traži broj da proveri ili tako nešto..
ovo bi moglo biti nešto krimi.
