Problem si u najavi

6

Posle dorucka nismo nista radili, ali  zato posle rucka uputili smo se ka plazi, koja nije bila daleko od hotela.

"Nemooj"
Vikala sam Luki da prestane.

"Aman Luka zajebi"
Kako sam lezela na stomaku samo sam se okrenula i podigla kako bi prekinuo.
Sav pesak koji mi je sipao na ledjima spao mi je kada sam ustala.

Ponasao se kao malo dete, ja mu govorim da prestane, a on sve to radi namerno.
Malo mi ga je bilo zao, malo sam ispala drska prema njemu. Ovo je prvi put da idemo zajedno na more posle razvoda nasih roditelja.
Nedostajalo mi je vreme koje smo nekad provodili zajedno igrajuci se. Bez ikakvih btiga i problema.

Posto sam mu se razdrala osecala sam potrebu da trebam da se izvinim.

"Izvini"
Zagrlila sam ga.
Trenutno smo bili sami pa sam ga zagrlila, mislim svakako bih.

"Nedostaje mi cale"
Rekao mi je skroz potisteno.
Eto i on razmislja o proslosti.

"Veruj mi nedostajes i ti njemu, vise nego sto mozes da ocekujes"
Stavila sam moju ruku na njegovo rame u znak podrske.

"Drago mi je sto smo ponovo zajedno. Mnogo si mi nedostajao"
Pricala sam mu dok je on gledao ka moru gde se vecina kupala.

"Ajmo u vodu"
Povukao me je sa sobom kada je ustajao.

"Stoo"
Bilo mi je lepo dok sam do sad lezala i radila apsolutno nista.

"Ajde molim te, svi su tamo, sedimo ovde kao dve budale"
Krenuli smo polako ka vodi. Barem ja.
Luka se zaleteo i otrcao do Dusana koji je vec bio u vodi.

Voda je bila onako, i ne bas toliko hladna, vise je vukla ka toplijoj. Celog dana je bila vrucina, pa zbog toga je sada voda topla.

"Ajdee Maso"
Dozivali su me Luka i Dusan.
Mahali su mi rukom kako bih dosla kod njih.

Jedna mala tajna koju ne znaju je ta da ne znam da plivam.
Da. Isla sam na more vise puta. Isla sam i na bazene. I verujte mi nikada nisam naucila.

Znala sam kao nesto malo kada je tata ucio mene i Luku, ali se nikada nisam usavrsila u plivanju.

Usla sam dok mi voda nije bila do stomaka.
Na dalje mi i nije bas islo. Tu sam krenula da se jezim, ipak voda nije vrela pa da samo uletim u nju.
Stala sam da ih pitam.

"Mozete da stojite tu"
Gledala sam ih kako se medjusobno potopljavaju.

"Da da"
Odgovorili su mi sa smeskom kada su zavrsili da kazemo partiju.

Kako sam napravila jos svega sest koraka naisla sam na gdeo gde pocinje udubljenje gde sam i propala.

Na sve to Dusan mi je zgrabio glavu i drzao je ispod vode kako bi me potopio jos vise n.
Jos mi je samo i to falilo na sve moje plivacke i ronilacke muke.

Pocela sam da se opirem, da ga grebem i stipem po rukama kako bih se nekako izbavila ali nista dok me nije pustio.

Malo me je talas gurnuo tako da i ako nisam znala savrseno da plivam improvizovala sam nesto kako bih se izbavila do mesta gde mogu da stojim.

Dusan i Luka su se smejali dok sam ja histerisala obojici.

"E a salio sam se malo, izvini"
Krenuo je da me zagrli

"Ti si debil, bezi tamo"
Pokusala sam da obrisem oci koje su me pekle od slane vode i ujedno nisam dala Dusanu da me zagrli, iznervirao me je.

"Nije valjda da jos nisi naucila da plivas"
Samo sam gledala Luku.
Nije trebao to da kaze ispred Dusana. Bukvalno ce me sprdati zbog toga, jos se ja davim prirodno, jos me Dusan davi dodatno.