У чаролији нестварне јаве те,
очи твоје више нису скривене.
У чаролији нестварне јаве те,
оне нису ничије до моје.
У мутном царству маште моје бујне,
усне моје могу да те љубе.
Могу да те љубе док не сване јутро,
док више ништа није мутно.
Могу да те волим, без да кријем то,
могу да те волим непрестано.
У сновима мојим љубав ми ти дајеш,
ни ти ме ту више не осуђујеш.
Вољела бих остати у свијету томе,
у свијету гдје је све моје.
Од руке твоје меке,
мене јутро одведе до моје деке.
