Osam ujutro. U svom tako 'dubokom' snu osetio sam jaku turbulenciju. Baceci kratak pogled kroz prozor videh da slecemo na pistu.
Ubrzo se cuo i pilot cim smo sleteli. Svi smo uzeli svoje kofere i svako je posao svojim putem. Mene je ispred aerodroma cekao Filip. Tako vidno naspavan, sa smeskom od uha do uha.
"De si bax jebote"
Zagrlili smo se i lupio me je rukom po ledjima. Od samog loseg spavanja i krive pozicije zabolela me je citava duzina kicme.
Povikao sam malo i shvatio da vise nisam u Srbiji vec u Italiji i da moram da se civilizujem sto pre je moguce.
U Beogradu sam dosta vremena i navikao sam na to 'seljacko' ponasanje.
Rastegao sam ruke kao da sam na terenu da se spremam za utakmicu, a ne na sred aerodroma.
Ljudi su ulazili u taxie i cudno me zagledivali. Filip se nasmejao i ovaj put me lakse potapsajuci po ramenu.
"Ajmo da se smestis u stan pa..na trening u 12"
"Zar vec?"
"Sta si ocekivao imamo utakmicu za deset dana"
"STA"
Potpuno sam se zaledio sa sve stvarima u rukama. Malo se vrateci svesti, torba mi je pala na pod od soka. Stvari u njoj su se zatresle i cule.
"Jebem ti sve nisam trebao dolazit"
"Sto?"
"Ma..ispricacu ti sad u stan"
Napravio sam lazan osmeh i usao u njegovo auto. Dovezao me je do stana i zajedno smo stali ispred ulaznih vrata.
"Jos samo da se setim gde su mi kljucevi"
Totalno pogubljeno i mahinalno ispraznjivao sam dzepove farki iz kojih je ispadalo Boga oca stvari.
Filip je sve hvatao u sake gledajuci me kao da sam oboleo.
"Si ti dobro bax?"
"Skroz"
Posle silnog preturanja po farkama i jakni nasao sam ih. Otkljucao sam vrata, ostavio kofer u sobu i vratio se u kuhinju da nam napravim jedan expresso.
Filip je sedao na sofi gledajuci dnevne vesti. Ja sam sa sanka gledao takodje muteci kasikama kafe da se ohlade.
Okrenuo se kada je cuo zvuk kasike o solju i nasmejao se.
"Falim te Boze da si to umeo da napravis. Koliko si izgubljen"
"Pusi kurac majmune, ni ti se nebi naspavao u sediste jebenog aviona"
"A znaci do toga jeeee"
Produzio je zadnju rec i nasmejao se. Pokupio je svoju solju i vratio se na sofu. Posle koji minut sam mu se pridruzio i ja. Gledali smo vesti jos nekih 15-ak minuta bez ikakvog razgovora. Tada su krenule reklame i izgasio sam TV.
"Krecemo"
"Gde krecemo Dusane"
"Sreo sam se sa Mihajlom juce"
Onaj prvi najlepsi gutljaj je ispljuvao nazad. Tamno kafena mrlja se sada slivala s staklenog stola na beli tepih.
"Jebem ti mater Filipe. Unistices mi tepih pa ces kupovat novi"
Otrcao sam po trulex i jos neke sitnice da to ocistim pre nego sto ga dotakne i ostane tu.
Vratio sam se i vec je bilo kasno. Mrlja se posteno izlila po tepihu i polako upijala u belu boju.
