IGRA KRIMINALA

20. DEO

ZEK P.O.V.

,,Kristalno."-iznervirano sam izgovorio, a ona je zadovoljno odšetala na Dalijin poziv. Trebalo je da se rešim te kučke kad sam imao priliku.

PISAC P.O.V.

I pored većih nesuglasica, operacija je proticala normalno bez komplikacije gotovo do samog kraja. Ostalo je još svega par stavki, kad je devojcino srce naglo stalo. Istog momenta početo je sa masažom srca i veštačkim disanjem. Dve osobe su ne prestano pokušavale da uspostave ritam, dok su drugi zaustavljali krv, ali suviše kasno devojke više nije bilo. Idalje u šoku nastavili su da onim što najbolje znaju, pokušavajući da je vrate u život kad se začuo bebin plač.

DALIJA P.O.V.

Čak i nakon što su utihnuli i poslednji otkucaji njenog srca idalje smo pokušavali, ali bilo je prekasno više nije bila sa nama. U šoku odbijala sam to da prihvatim i nastavljala sam sve dok nisam čula plač. Plač bebe koja je ostala bez majke, plač bebe bez koju sam izgubila. Ostala sam bez snage morala sam da  pobegnem odatle. Istrčala sam iz sale što sam brže mogla prekrivena krvlju i suzama zamagljenog pogleda nisam gledala kuda idem. Pa sve dok se nisam našla u nečijem naručju. Krvavim rukama pokušala sam obrišem suze, ali sam se samo još više umazala.

Xy:,,Da li si dobro? Reci mi da krv nije tvoja."-čula sam dobro poznati, sada zabrinuti muški glas. Želim da mu kažem istinu. Da može mene da krivi za sve, ali reči jednostavno ne žele da krenu.

,,Nije."-prošaputala sam jedva čujno i odgurnula ga od sebe. Istrčala sam iz bolnice što sam brže mogla. Samo želim da pobegnem odavde, što je dalje moguće.

RAKEL P.O.V.

Dalija je izletela iz sale, a ja svega par minuta nakon nje. Videla sam je pri kraju hodnika. Stigla bih je bez problema da me lik mojih godina nije zaustavio.

Xy:,,Šta se dešava? Da li je Una dobro? Zbog čega je hitno operisana?"-izgleda da je ovo pratilac gospođice Rogers.

,,Gospodine molim vas da se smirite prvo."-nakon par dubokih udaha dao mi je znak da mu kažem šta se dogodilo.

,,Na žalost gospođica Rogers je preminula. Uzrok smrti je iskrvarenje. Smatramo da je uzrok tome zaostali deo posteljice u materici, ali za sad ne znamo ništa sigurno."-izgovrila sam ove reči najsmirenije i najubedljvije moguće, mada ni sama ne verujem u njih.

,,Sad ako me izvinete moram da idem. Doktor će biti uskoro sa vama."-otišla sam odatle što sam pre mogla. Moram da nađem Daliju pre nego uradi nešto glupo ili opasno, još gore oba. Posle nekih petnestak minuta pronašla sam kako kolima izlazi iz garaže. Idalje u krvavoj uniformi sela sam u kola i pratila je sve do kuće. Kojom brzinom je vozila dobro je neko nije zaustavio. Uletela je u kući, a nakon što sam ugasila motor ušla sam i ja za njom. U holu me je dočekala devojka tamnijeg tena i duge crne kose kako se igra sa malom devojčicom. Dete teško da je imalo više od 5-6 godina.

,,Zdravo, izvini na odeći dolazim pravo sa posla. Da li znaš gde je Dalija otišla?"-zaista nemam vremena za upoznavanja sad.

Xx:,, Niz hodnik, pa desno, prva vrata levo."-jebem ti život Dalija. Otrčala sam tamo što sam brže mogla, znajući da drži oružje unutar tog kupatila.

,,Dalija? Ako me čuješ reci nešto, bilo šta?"-lupala sam pesnicom na vrata. Zabrinuta da nisam stigla prekasno.

D:,,Živa sam idalje! Nema potrebe da razvaljuješ vrata."-iako iznervirana, zvuči slomljeno.

,,Lepo je čuti da ti je sarkazam na nivou."-odahnula sam oslonjena o okvir vrata.

D:,, Noževi su mi podjednako oštri."- da se makar šali bilo bi mi lakše, ali znam da je svaka reč upozorenje.

,,Dalija otvaraj jebena vrata. Sve ti jebem nemoj se zajebavaš tako."-lupala sam vrata pesnicam sve dok nju nisam zamalo udarila nakon što ih je otvorila.

D:,,Šta hoćeš više od mene? Da još neko nedužan umre zato što sam živa?"-jednom rukom je držala vrata, drugom nož. Stajala je nepomično dok joj se suze slivaju niz lice.

,,Dalija nije tvoja krivica to što se desilo. Nisi mogla da znaš.."-zaustavila sam se u sred rečenice kad je prinela oštricu noža svom vratu.

D:,,Ne govori više ni reč jer ovo jeste moja krivica i ovo je bilo samo upozorenje. Pronašla sam pismo pre par dana, ali nisam htela nikoga da brinem. Bila sam ubeđena da je loša šala sve do ga nisam videla u bolnici."-jedva je izgovarala reči dok su joj se suze slivale niz obraze.

,,Od koga je bilo pismo?"-pitala sam plašeći se da već znam odgovor.

D:,,Nije bilo potpisa samo pismo i koverta puna uvelih ružinih latica."-izgovorivši to zasekla je sebi vrat puštajući nož da padne pre nego što sam uspela išta da uradim.