O kako mi nedostaju
njegove oči smedje
jer ih sad vidjam sve redje.
Oh, momak,
što je učinio da mi sve rane,
bude nešto bledje.
Htela sam da te vratim,
ali znam da nikad neću.
Poslat si dalje od mene,
da nadješ svoju sreću.
Sad me sve na tebe podseća
žica na gitari,
prva, druga, treća.
Više je ne diram,
jer svaka pesma koju odsviram,
uvek čini,
da svuda si
i kad nisi.
Čak i svake godine
u letnje vreme,
sve me podseća
na tebe i mene.
Ovog sam leta mislila,
da si me prošao,
ali kasnije sam se uverila,
da taj trenutak,
još uvek, nije došao.
