Nevolja (Harry Styles FanFiction)

6. poglavlje

Harry je otvorio vrata iza kojih se nalazila predivna devojka koja je jako ličila na Harryja.

Pa budalo to je logično kada mu je to sestra!

,,Harry! Odkad te nisam videla! Tako si porastao!" rekla je i zagrlila ga.

,,Nisi me videla nedelju dana, Gemma." rekao je i prevrnuo očima.

,,Pa i to je nešto!" rekla je sa osmehom. Skrenula je pogled ka meni.

,,Oh, ko je ovo?" pitala je.

,,Abigail." rekao je Harry.

,,Dogovorili ste se da obučete isto? Slatko." rekla je sa smeškom.

,,Ne, ne, ne, ne! Nismo to planirali!" počela sam da se branim.

,,Da, samo je tako ispalo!" nastavljao je Harry.

,,Mhm." rekla je i namignula.

,,Gemma!" uzviknuo je Harry.

,,Ššš Harry! Hoću da upoznam tvoju devojku." rekla je i prišla mi, zabrinuto mi promatrajući lice. Izdahnula je.

Devojku? Devojku?! Ja mu nisam devojka!

,,Idemo u tvoju sobu." rekla je posle nekog vremena i počela da me vuče uz stepenice. Harry je krenuo za nama.

,,Harry, ovo je žensko druženje! Bez tebe!" rekla je i nastavila da me vuče sve dok nismo bile na drugom spratu.

,,Gde je tvoja soba?" pitala je. Pokazala sam joj ka sobi na kraju hodnika. Klimnula je glavom i obe smo krenule ka sobi, ubrzo ulazeći u nju. Sele smo na krevet i tišina je preovladala.

,,Šta ti je uradio?" pitala je tužno.

,,M-Molim?" pitala sam iznenađeno.

,,Plakala si. Zašto? Šta ti je uradio?" pitala je.

,,Uhm, ništa." rekla sam tiho, spuštajući pogled.

,,Znam da se nešto desilo. Reci mi slobodno. Žensko sam. Nisam kao Harry. Razumeću." rekla je blago, prelazeći njenim vitkim prstima preko moje ruke. Podigla sam pogled ka njoj. Bila je tako drugačija od Harryja. Tako blaga, puno razumevanja. Tako je... dobra.

,,Plakala sam zato što je pomenuo mog oca." rekla sam tiho. Zbunjeno me je pogledala.

,,Šta se desilo sa tvojim ocem?" pitala je nežno. Odmahnula sam glavom.

,,Ne želim da pričam o tome." rekla sam. Klimnula je glavom i opet je zavladala tišina.

,,Ti uopšte nisi kao Harry." rekla sam sa smeškom. Zbunjeno me je pogledala.

,,Kako to misliš?"

,,Pa, tako si nežna i osećajna." rekla sam sa osmehom koji je ubrzo nestao kada sam videla njen izraz lica.

,,Nešto sam-"

,,Kako misliš da nije nežan i osećajan? On je najbolji brat koga neko može imati." rekla je.

,,Aha, izvini, ja-"

,,Zar nije takav i prema tebi?" pitala je zbunjeno, prolazeći rukom kroz kosu. Tako sam glupa. Naravno da je on drugačiji prema svojoj porodici! Ali zar ona ne zna kakav je on prema drugima? Zar misli da je takav i prema meni? Prema svima?

,,Abigail?" pitala je. Trgnula sam se iz misli i pogledala je zbunjeno.

,,P-pa, da. On je takav i prema meni, nego, ne znam šta mi je bilo." rekla sam brzo, mentalno se udarajući u lice kada sam shvatila koliko to glupo zvuči ,,Idemo dole!" rekla sam, brzo ustajući sa kreveta i vukući je ka izlazu iz sobe. Nadam se da će zaboraviti na ovo i da me neće više ispitivati. Kada smo sišle dole, videle smo Harryja kako sedi na svojoj glupoj fotelji, zbog koje za malo da me ubije.

,,Ne znam! Da. U redu. Požuri." Harry je govorio nekome na telefon. Ubrzo je prekinuo i skrenuo pažnju na nas.

,,Gemma, Zack je rekao da će doći po tebe." rekao je vraćajući pogled na televizor.

,,Ali zašto tako brzo?" pitala je razočarano.

,,Nešto mu je iskrslo." rekao je nakon čega je zavladala neugodna tišina. Posle nekoliko minuta začulo se zvono na vratima. Harry je ustao i otišao do vrata, a zatim ih otvorio, dopuštajući visokom dečku da uđe u kuću.

,,Zack, šta je bilo toliko hitno da moraš da dođeš po mene tako brzo?" pitala je Gemma iznervirano mu prilazeći.

,,Ljubavi opusti se. Veoma je hitno, sve ću ti ispričati u autu." rekao je otvarajući vrata kuće.

,,Vidimo se Harry." rekla je i zagrlila ga, a zatim su Zack i ona izašli.

,,Zack je njen dečko?" pitala sam zbunjeno. Harry je klimnuo glavom.

,,Šta je bilo toliko hitno?" pitala sam. Harry je iznervirano izdahnuo i pogledao me.

,,To nije tvoja stvar." rekao je i seo na svoju fotelju opet vraćajući svu njegovu pozornost na televizor. Tako je misteriozan. Kad malo bolje razmislim, sve što znam o njemu je to da se zove Harry. Ne znam ni kako se preziva, a kamoli zašto me je doveo ovde.

,,Zašto si me doveo ovde?" pitala sam odjednom. Nasmejao se.

,,Rekao sam ti da si mi potrebna za moj plan."

,,Ali zašto? Zašto baš ja?" pitala sam.

,,O tome ćemo raspraviti posle."

,,Zašto ne sad?" pitala sam. Pogledao me je, njegove oči su bile mnogo tamnije sada. Istog trena sam zažalila što sam ga to pitala. Ustao je sa fotelje i krenuo ka meni. Gotova sam. Umreću mlada. Ali u tom trenutku se začulo zvono. Bože hvala ti.

,,Sredićemo ovo posle." rekao je i nestao u mračnom hodniku. Ubrzo je kućom zavladala galama koja se dodatno pojačala kada su ušli u dnevnu sobu. Bila je to grupa momaka. Primetila sam da je jedan imao devojku. Barem ću imati društvo.

,,Oh, a kako se ti zoveš?" pitao me je dečko smeđe kose.

,,Abigail."

,,Lepo ime. A bogami i lepa ženska. Dobru si izabrao Harry, nema šta." rekao je i nasmejao se, zajedno sa svima iz prostorije. Jedino je devojka mirno stajala zbunjeno me gledajući.

,,Veoma smešno." rekla sam iznervirano.

,,Abigail." rekao je Harry upozoravajuće. Ubrzo su svi seli, sem mene.

,,Abigail, dođi." rekao je i potapšao svoje krilo.

,,Nema šanse!" uzviknula sam, tako da su svi pogledi bili uprti u mene. Harry je iznervirano izdahnuo, a zatim ustao.

,,Izvinite nas." rekao je i povukao me za ručni zglob, tako da smo se sada nalazili u hodniku.

,,Šta to jebeno radiš?" pitao je ljutito.

,,Ne želim da sednem u tvoje krilo!"

,,Niko te nije pitao šta želiš a šta ne! Budeš li još jednom upotrebila tvoj stav tamo, kunem ti se da ću te kazniti na licu mesta." rekao je pribijajući me uza zid ,,Jasno?" pitao je. Ćutala sam ,,Pitao sam jel jasno Abigail!" viknuo je. Klimnula sam glavom ,,Koristi reči." rekao je oštro ,,Jasno je." rekla sam tiho. Bila sam poražena. Obećala sam sebi da se to nikada neće desiti od strane ijednog muškarca, ali desilo se. Prokleti Harry! Vratili smo se u dnevnu sobu i svi pogledi su ponovo bili uprti u nas. Harry je seo na fotelju i podigao svoj pogled ka meni. Znala sam šta treba da uradim, ali nisam mogla. Harry mi je dao jedan od njegovih pretećih pogleda. Izdahnula sam i sela na njegovo krilo. Ubrzo se razgovor nastavio.

,,Mogu li da sednem između tvojih nogu? Ovako mi je neudobno." rekla sam tiho. Nasmejao se i okrenuo me tako da sam gledala u njegove prodorne zelene oči.

,,Šta je smešno?" pitala sam zbunjeno.

,,To kako me sada pitaš šta smeš, a šta ne smeš. Počinješ da shvataš da sam ja glavni." šapnuo mi je. Naježila sam se. Ovo nije smelo da se desi. Ne smem da se povinujem njegovim željama ,,Izgleda da moje pretnje utiču na tebe, ha?" pitao je sa smeškom. Ćutala sam, što ga je nateralo da mu se smešak još više poveća ,,I onda me se ne bojiš." rekao je sarkastično i okrenuo me tako da sam se sada nalazila u svojoj početnoj poziciji. To nije tačno! Ne bojim ga se! Ubrzo sam osetila kako je raširio noge i 'propala' sam između njegovih nogu.