MINE || P. JM || FF

chapter thirty

writer's POV:

~sledećeg dana~

Gyuri je usla u sobu kod Heeju i sela je pored nje.

Pomazila je po kosi i poljubila je u celo.

Gyuri:"Heeju, probudi se."-rekla je.

Heeju je blago otvorila oci i kada je videla da je to njena mama, skocila je sa kreveta.

Gyuri:"Polako."

Heeju:"Gde je Jimin? Koliko je sati?"-upitala je mamu.

Gyuri:"Ne znam gde je Jimin, ali je sada vec dvanaest."-rekla je.

Heeju nije znala sta se desava.

Heeju:"Mama, mozes li da izadjes iz sobe?"

Gyuri:"Ali..."

Heeju:"Mama, molim te!"-rekla je malo glasnije.

Gyuri:"Dobro, kako hoces."-izasla je iz sobe i zatvorila vrata.

Heeju je odmah uzela telefon i pokusavala da pozove Jimina i sazna gde je on.

Heeju:"Kako je moguce da mi nije zvonio alarm!"-pocela je da se nervira.

Bacila se na krevet i cekala je da je Jimin pozove.

Ali onda, kada je pogledala njegov jastuk, videla je nesto na njemu.

Pismo.
Na jastuku se nalazilo pismo.

Heeju:"Ne..."-rekla je tiho.

Pre nego sto je i pocela da ga cita, zaplakala je.

Polako je otvorila pismo i ugledala poznat rukopis.

~ Jimin's letter to Heeju ~

Hej, sunce moje, verovatno znas ko je, ali ima nesto sto moram da ti kazem. Mozda ces misliti da sam staromodan jer ti pisem pismo, ali zeleo sam da stvarno osetis moje reci.
Mislim da poruka preko telefona ne bi mogla da ima isti ucinak.

Nego, da predjem na stvar.
Od trenutka kada sam te upoznao, postojala je povezanost koju nisam mogao da ignorisem. Pokusavao sam na samom pocetku, znas i sama, ali nisam uspeo.
Tvoj osmeh mi je ulepsavao dan, a tvoja prisutnost mi je donosila toliko radosti.

Cenim svaki trenutak koji smo proveli zajedno, iako sam znam da to ne moze biti zauvek.
Zelim da znas da su moji osecaji prema tebi iskreni i duboki. To je ljubav koju nikada nisam ocekivao da cu osetiti, ali je takodje ljubav za koju znam da nikada nece biti moguca.

Okolnosti i situacije su nas razdvojile, i koliko god me to bolelo, pokusacu da prihvatim to.
Nadam se da ces i ti.

Molim te, shvati da to nije zato sto ne zelim biti s tobom, vec zato sto zivot ima drugacije planove za nas. Sve bih dao da te drzim za ruku, da budem uz tebe i da delimo buducnost zajedno. Ali ponekad moramo pustiti ono sto ne mozemo imati i negovati uspomene koje smo stvorili.

Znaj da ces uvek imati posebno mesto u mom srcu. Nase vreme provedeno zajedno naucilo me je mnogo o ljubavi i lepoti prolaznih trenutaka.
Zauvek cu biti zahvalan na sreci koju si mi donela u zivot, makar to bilo samo nakratko.

Zelim ti samo sve najbolje na tvom putu.
Neka ti zivot donese ljubav koja nece biti nemoguca, srecu i sve snove o kojima si mi pricala. I ako nam se putevi ponovo ukrste, znaj da cu uvek biti tu za tebe i bodriti te iz daleka.

Ako ovo citas, onda sam sigurno vec negde daleko.
Znam da ce ti biti tesko, da ces tugovati, plakati i pokusavati da dodjes do mene, ali nemoj.

Od pocetka smo oboje znali da ovo nece uspeti i da sve sto imamo je bilo u trenutku.
To nikada nije moglo da ima svoju buducnost.

Kao sto sam vec napisao, nastavi svoj zivot i zaljubi se u nekoga ko ce moci da ima sa tobom prelepu buducnost.
Bicu ljubomoran, jer si u mislima ti samo moja, ali preguracu i to nekako.

I za kraj, volim te, Heeju. Znaj da cu te uvek voleti i da ces uvek imati posebno mesto u mom srcu.

~ za moje sunce, od Jimina.~

Heeju's POV:

Drzala sam to pismo u rukama i pitala se:"Zasto bas ja?"

Suze su neprestano isle iz mojih ociju, a ja nisam mogla da ih iskontrolisem.

Nisam imala moc nad mojim suzama.

Citala sam te recenice iznova i iznova i pitala se kako je to mogao da mi uradi.

Kako?
Zar nismo planirali da odemo zajedno i na kraju se vratimo?
Onda je trebalo da sve bude kako treba.

Heeju:"Ne radi mi ovo, Jimin..."-rekla sam.

Ali ono najgore je, kako cu ja dalje bez njega?

Kako da zamislim moj zivot bez njega?
On je postao razlog moje srece, on je postao razlog mog osmeha.

Istrcala sam iz sobe i odmah sam otisla do njegove.
Pregledala sam ormar i videla da nema njegove garderobe.

Heeju:"Molim te..."

Prevrnula sam celu kucu, teretanu, dvoriste, ali nista.

Jimina vise nema.
Jimin me je ostavio samu.
Jimin je otisao i ostavio me samu.
Jimin mi je slomio srce.

Sela sam na stepenice ispred dnevne sobe i spustila glavu na kolena.

Gyuri:"Duso..."-dosla je do mene.

Heeju:"Mama...zasto? Zasto me je ostavio? Zar nismo trebali da zajedno prevazidjemo sve prepreke?"-govorila sam.

Nije me bilo briga je li to moja majka ili neko treci.

Gyuri:"Duso, ovo je bolje za oboje. I sama znas da vasa veza nije mogla da ima buducnost."-rekla je.

Nisam mogla da pricam.
Suze su me iscrpile.

Hocu Jimina.
Hocu da me on zagrli i kaze kako ce sve biti u redu.

Jimin?
Gde si?
Hoces li ponovo doci kod mene i reci mi da sam ja tvoje sunce?

vote/comment
ig: dreamersie