Čujem glasove oko sebe,ne mogu da se pomerim,ne mogu da otvorim oči,ne sećam se ničega.
"Magdalena!" neko je vrištao,čujem kako nešto pišti,ne osećam svoje telo.
"Šta ti radiš ovde?" upitao je nežan glas.
"Ne znam,a gde sam?" radoznalo sam upitala.
"Ne smeš biti ovde,previše si mlada Magdalena!" rekao je.
"A ko si ti?"
"To sada nije važno!" odbrusio je.
"Idi odavde,ne smeš biti ovde!" rekao je.
"Zaš..." nisam uspela da dovršim rečenicu,nestao je iz mojih misli,iz moje glave,iz svega!Osećam kako me neko steže za ruku...Pokušavam da se probudim ali ne ide,kao da sam hipnotisana...
"Magdalena...Magdalena..probudi se" čujem dečiji glas,dečiji ženski glas.Odjednom osetim jak udarac.Otvaram oči,gde sam?Bela soba,bela odeća,infuzije,mnogo ljudi oko mene koji su u tirkiznoj odeći.
"Doktore probudila se!" povikala je žena sa očima boje smaragda.Doktor?Dakle u bolnici sam,ne mogu da progovorim a rado bih htela.Prilazi mi iscrpljena žena i visoki muškarac.Žena me grli a muškarac me je poljubio u čelo.
"Megi nikada nemoj da si ovo ponovila!Razumeš li me?" govorila je žena sa suzama u očima.Šta sam uradila?Odjednom utrčava u sobu niska plavuša,rekla bih da ima oko 17 godina i visoki dečak,crne kose i plavih očiju.
"Megi..." oboje su rekli u isto vreme.Ko su oni?Uporno sam pokušavala da progovorim ali ne ide.Osećam vrtoglavicu,polako zatvaram kapke.
...
Budim se,sunce prodire kroz roletne od bolničke sobe.Čujem glasove.
"Doktore kako je?" upitala je starija žena.
"Opterećenje,mnogo ljudi je bilo blizu nje." rekao je doktor.Pokušavam da se pomerim,dođavola.Ne mogu.Žedna sam.
"Vo...vode" jedva sam izgovorila.Nisu me čuli,razgledam sobu i smišljam način kako da im privučem pažnju.Aha znam.Pokušala sam rukom da gurnem staklenu čašu ali uzalud.Mora da postoji bolji način.Nekako sam skinula ono čudo sa nosa i to je lupilo o pod.Doktor je mahinalno uleteo u sobu.
"Magdalena dete..." proderao se.
"Vod..a" izgovorila sam promuklim glasom.
"Sestro!" viknuo je "donesi vode!".I napokon dobila sam jebenu čašu vode koju sam dugo čekala.Ispila sam i poslednji gutljaj koji je bio u čaši.Osećam se bolje.
"Kada..izl.." teško sam izgovorila.
"Danas,malo si promukla,dao sam tvojim starateljima sva uputstva" staratelji?Znači usvojena sam...Ne mogu se ničega setiti...
- To je to za uvod.Nadam se da vam se sviđa.Kmnt💋
