Childhood Crush

» Childhood Crush | 1

Dok iz poslastičarnice sa kutijom punom ukusnih kolača,osećam hladan vetar kako mi snažno duva u lice.Udahnula sam ga i ostetila sam isti taj hladan vazduh kako mi se spušta do pluća.Znala sam da je zima tu,ma koliko je mrzela,morala sam da se pomirim sa tim.Samo sam zamahnula svojim dugačkim šalom i uputila sam se nazad kući.Biće to dugačko veče,mom mlađem bratu je rođendan,najgori dan u godini.Mogla bih samo da kažem da kako je krenuo,ovaj dan se neće završiti dobro.Posle duge šetnje pustim ulicama konačno stižem ispred kapije kuće.Gurnula sam ruku u džep,gde inače držim ključ,napipala sam samo telefon i kusur od kolača.Panika me je počela hvatati,i odjednom mi nije bilo toliko hladno,jer sam ne kontrolisano počela da se znojim.U glavi sam premotavala film od juče,šta sam radila i da li sam uopšte koristila ključ.Znam da je mama kući,i da joj mogu pozvoniti,ali iz iskustva znam da je bolje da shvatim gde mi je ključ pre nego što udjem.Mislim da mi je ostao u drugom kaputu,ali to za sad ne mogu da proverim.
Pozvonila sam i ubrzo mi je vrata otvorila moja divna majka.Nije delovala srećno,verovatno zato što je iz tople kuće morala da izlazi napolje kako bi meni otvorila vrata,ups.

...

Ostavila sam kolače na trpezarijskom stolu,i kako bi izbegla pitanja o ključu,otišla sam do ormana gde držim kaput.Gurnula sam ruke u džepove i svom srećom sam izvukla ključeve.Osetila sam veliko olakšanje.Mada ne znam što se više brinem oko njih,svakodnevno mi se desi da mi ostanu u pogrešnoj jakni,kaputu,torbi....

...

Posle napornog porodičnog ručka,da kad god je nekom rodjendan imamo tradiciju da se za taj dan održi porodični ručak,otišla sam do sobe,uzela telefon sa punjača i bacila se na krevet.Upalila sam telefon i videla nekoliko poruka u našoj grupi KRofniCE..

••KRofniCE••

Maja : Hejj devoje idemo večeras??!

Đina : Daaaaaa naravno!!

Lea : Ja dolazzim :)

Maja : Šta je sa tobom Em?

Maja : Emm?!!

Ja : Ne znam...Nikoli je rođendan,ne verujem da će mi mama dati da ga propustim,ali pokušaću da je nagovorim..

Lea : Okss , obavezno nam javi !!

Ja : Hoćuu  !

Đina : Ajde nek ti je sa srećom !

Ja : Haha hvala trebaće mi :p

----

Spustila sam telefon i uputila se nazad do kuhinje da pitam mamu.Iako sam već znala odgovor,moram da proverim,uvek vredi pokušati, ionako nemam šta da izgubim..

Hejj mamaa! Pitala sam se da li mogu danas da izađem napolje sa Đinom,Majom i Leom??

Znaš da je danas Nikolin rodjendan i da će doći rodbina i ostatak porodičnih prijatelja?

Aa znam ali opet nisu došli da vide mene i da meni čestitaju,već Nikoli!

Pa nisi pogrešila,ajde možeš,ali samo ovaj put dok je nekom rođendan !

Okeeej hvalaaa mamaa najboljaaa si!!

Naravno da sam najbolja kad puštam,a kad je obrnuto onda odmah bude 'najgora si'

Haha to nije tačno!

Malo sutra! Ajde sad idi !

Okeej

Ostala sam idalje malo iznenađena što me je pustila,ali svakako sam javila devojkama da mogu i brzo sam se spremila,pre nego što moja majka ne promeni mišljenje...

~to be contiued~

==================
Haii
Ovo je moja nova,i prva Wattpad pričaa ! Jako sam srećna što sam ovako brzo uspela da napišem prvi deo sa obzirom da sam se tek danas pridružila Wattpadu 😳😆
Nadam se da vam se dopalo.Ako želite da saznate šta će se desiti dok devojke budu odsutne ostavite vote :* a i ako vas ne zanima a dopao vam se deo svakako ostavite vote 😂

Sledeći deo počinjem da pišem kad na ovom bude bilo 5glasova/votes

{znam da ovaj deo nema veze sa naslovom ali polako će početi da ima jer ću vas polako uvoditi u celu priču,hvalaa}

[malo obaveštenje : kao što ste primetili dialoge likova ću pisati ovim 'nakrivljenim' slovima bez navodnika ^^]
A sad neću više da vam trošim vreme,uživajte u ostatku dana i u čitanju ostalih divnih priči ovde ❤️🙊