'Kimberly Evans,1' rekla je profesorica iz matematike.
'Zar opet?' Tiho sam rekla te otišla po ispit.
'Kimberly pogoršala si se.' Rekla je profesorica davajuči mi ispit u ruke.
'Znam profesorice,ali nestignem učiti.' Opravdavala sam se.
'Zašto nepitaš Nasha da ti pomogne?Ima sve petice.'
Usmijerila sam pogled prema Nashu.Pokazivao je drugoj curi iz razreda kako je trebala riješit zadatak.Lagano sam se nasmiješila te sam pogledala profesoricu i rekla 'morati ću.'
Nash i ja smo bili dobri prijatelji dok ja nisam postala jedna od navijačica školskog nogometa gdije sam i stekla 'popularnost',a Nash se pridružio matematičkom klubu i školskoj dramskoj skupini.
Čula sam da ide na natijecanje ovaj tijedan i da on i njegova skupina spremaju neku predstavu.Iako smo se udaljili i dalje vjerujem u njega.Uvijek je govorio da bi htjheo postati glumac,ali nikada nije imao priliku,nadam se da će ju brzo dobiti jer je jako talentiran.
Dok je profesorica prozivala druge učenike,ja sam na papirić napisala 'Hey,Nash.Bili bi mi mogao pokazati matematiku :) -Kim.'
'Psst,Nash!' Rekla sam tiho dozivajuči ga.Pogledao me je i pružila sam mu papirić.Polagano je otvarao papirić te nakon dvije sekunde ponovo me je pogledao i klimnuo glavom u znaku da i tiho rekao 'kada?'
Tiho sam ga upitala 'može danas nakon škole?'
'Uuuu.' Muški glas se čuo iza mene.
Pogledala sam ga te rekla 'šuti,Kyle.'
Nash se lagano nasmiješio i rekao 'može.'
'Čekati ću te kod izlaza iz škole.'
'Ok,razred',rekla je profesorica dižiči se sa stolice,'domača zadaća vam je na str..' nije stigla dovršiti rečenicu jer ju je zvono prekinulo,ali ništa nju nemože zaustaviti te je nastavila nakon što je zvono obavilo svoje.
'DOMAČA ZADAĆA NA STRANICI 71,2 I 3 ZADATAK.' Proderala se iako je pola razreda več bilo vani.
'Jej,još zadaće.' Promumljala sam dok sam kupila stvari s klupe,stavljajuči ih u torbu.
'Nebrini,ja ču ti pomoči.' Rekao je Nash dok je stavljao torbu na rame.
'Hvala,Nash i nemoj me zabo..'
'Neču te zaboraviti.Nakon škole,jelda?' Upitao me je te je izjurio iz razreda.
Nisam ni uspijela odgovoriti,samo je nestao.Stavila sam torbu na rame te krenula iz razreda.
Kod vrata,prekriženih ruku s jednom nogom na zidu,čekao me je Jake.
'Hey,ljubavi.Koliko ti treba da izađeš?' upitao me je te me poljubio.
'Niš me ne pitaj.Ponovno sam dobila jedan.' Rekla sam te sam duboko izdahnula.Čak mislim da ga je cijela škola čula.
'Zar opet?Ajde ispraviti češ ti to.' Rekao je te me je uhvatio za ruku i krenuo samnom do ormariča,koji i nije bio toliko daleko,da zamijenim knjige.
'Sumljam da hoću,ali hvala na podršci.' Rekla sam dok sam otvarala svoj ormarič stavljajuči knjige koje mi nisu potrebne unutra,a one potrebne stavlja u torbu.
'Nego..Dolaziš na trening danas?' Upitao me je.
'Oprosti nemogu,Nash dolazi kod mene da mi pokaže matematiku.' Rekla sam zatvarajuči ormarič,stiščući lokot na njemu.
'Nash?' Upitao me je zbunjeno.
'Nash Grier.Dečko iz razreda.Onaj matematičar.' Pokušavala sam ga prisjetiti.
'Onaj štreber?'
'Nije štreber,nego samo razumije matematiku.'Rekla sam pokušavajuči ga obraniti.
'I ostale predmete.'
'Daj,šta si takav?Trebati če pomoč i tebi.Znaš i sam da nesmiješ imati loše ocijene ako misliš ostati u Tigersima.' Rekla sam te je zvonilo.
'Niš,ljubavi,moram ići.Pišem još jedan ispit iz povijesti.' Zakolutala sam očima,poljubila Jakea i krenula niz hodnik.
'SRETNO.' Dovikno je Jack.
Napokon je završio i taj dan u školi.
Krenula sam prema izlazu iz škole kada sam kroz prozor vidjela kako Nash sijedi na klupici s laptopom u krilu.
'Hey,več si tu?Vidim nisi me zaboravio.' Našalila sam se.
'Da.Tu sam več duže vrijeme.' Rekao je dok je zatvarao laptop.
'Oh,kako to?' Upitala sam ga znatiželjno.
'Imao sam sat manje od tebe.' Rekao je te se digao s klupice.
'Oprosti,mogao si mi reći pa bi odgodili za..' pokušavala sam se isprićati.
'Ok je.Idemo?'
'Idemo mojim autom pa ću te dovesti da pokupiš svoje.' Rekla sam.
'Moj auto je na popravku.Mama me dovezla.' Rekao je te se je zacrvenio i pogledao je u pod.
'Zar te sram što te mama dovezla?' Upitala sam ga.
'Pa ti nisi naviknuta na to.' Kada je to rekao imala sam osiječaj kao da misli da sam glavna faca u školi.
'Joj,Nash,molim te.To normalni ljudi rade.To bi i ja napravila da nemam drugi prijevoz.Pitala bi mamu ili bi išla busom.' Uvjeravala sam ga da mi je to sasvim normalno.
Vidjela sam mu po izrazu lica da mu je neugodno.Cijelo vrijeme razgovora,iako nije nešto dug,nije me pogledao u oči.Kao da me se srami,ali ok je.Bio je sramežljiv,ostao je sramežljiv.
'Ovuda?' Pokazao je rukom prema sijevernom parkiralištu.
'Ne,južno.' Pokazala sam rukom prema južnom parkiralištu imitirajuči njega sa smijehom.
'Oh..' sramežljivo je rekao i počeškao se po vratu.
'Nemora ti biti neugodno.Ja sam i dalje ona stara Kim.'
Krenuli smo prema parkiralištu te sam mu rekla 'ajde da te častim kavom.To je najmanje što mogu napraviti uz to što češ me trpjeti pola dana.'
Sijeli smo u auto i krenuli.Neugodna tišina je zavladala.Upalila sam radio te je sam čula riječi poznate mi pjesme.
'Yellow diamonds in the light
Now we’re standing side by side..'
Bila je to pijesma od Rihanne i Calvin Harrisa-We Found Love.
'Nash!Se siječaš?' Bila je to pijesma koju smo Nash i ja uvijek slušali kada bi se vidjeli.
'As your shadow crosses mine..Ajde pijevaj samnom.Znam da ju znaš.' Nagovarala sam ga da počne pijevati i on.Zatim je tiho pjevao 'what it takes to come alive..'
'It’s the way I’m feeling I just can’t deny...' lagano sam tapkala rukom po volanu.
'But I’ve gotta let it go..' Nash je otpijevao malo glasnije.
'We found love in a hopeless place,we found love in a hopeless place..' zajedno smo počeli pijevati.Zapravo nismo pijevali.Derali smo se.
Ljudi su nas čudno gledali dok smo prolazili pored njih.
Stigli smo do semafora od kuda se mogao vidjeti kafić u koji sam mislila odvesti Nasha da ga častim kavom ili čime god da naruči,pošto sam mogla vidjeti unutra,vidjela sam da je kafić pun pa sam rekla Nashu da ću mu kavu ja osobno skuhati jer mi se neulazi u prepuni kafić.
Zatim mi je rekao 'uredu.'To je bio prvi put danas da me je pogledao u oči.Čini se da se opustio u mom društvu.
