'Hajde.Nećeš stajati tu cijelo vrijeme.' Nasmijala sam se te krenula prema dnevnoj sobi.
'Roditelji ti nisu tu?' Upitao me je Nash dok me slijedio u dnevnu sobu.
'Umm..mama je na poslu,valjda.' Rekla sam ostavljajuči torbu pored kauća.
'Tata?' Nash je tiho upitao.
'Molim?' rekla sam te sam krenula prema kuhinji.
'Gdije ti je tata?' Upitao me je glasnije.
'Znaš,tebao bi glasnije pričati',rekla sam otvarajući frižider,'češ piti šta?Jesti?'
Srce mi je počelo ubrzano raditi.Uhvatila me je neka nervoza.
'Može samo za piti',rekao je sijedajuči za stol.
'Kimberly.' Izustio je Nash.
'Zovi me Kim.Nego što ćeš?Sok?Kava?Uh da kavu ti dugujem.' Toliko sam nervozna da nisam ni znala da brzo pričam.
'Kim,oprosti ali gidje ti je tata?' Bio je toliko uporan da nisam mogla izdržati.
'Do prije 10 minuta si bio šutljiv.Jedva da si me pogledao u oći,a kamoli da pričaš samnom.I nepričamo več godinu i po,i odijednom te sve zanima.'Izderala sam se te sam prekrila usta rukom.
Nisam mogla vijerovati da sam se izderala na njega.
Nash me gledao zbunjeno.
'Oprosti,nisam trebala ovako reagirati.' Rekla sam te sam pogledala u pod.
'Ne,oprosti ja sam kriv.Nisam trebao toliko ispitivati.' Rekao je te se približio meni i zagrlio me je.
Oh,koliko mi je falio njegov zagrljaj.Onaj pravi iskreni,prijateljski.
'Tata,mi je poginuo prije godinu i po.' Rekla sam tiho dok sam ga puštala iz zagrljaja.
'Baš tada kada smo se mi prestali družiti i baš tada si mi trebao kao nikada prije.'
Stavila sam ruku na zateljak te pogledala u pod.Krenula sam prema dnevnom,ali sam zastala nakon dva koraka.Okrenula sam se prema Nashu i rekla 'svi su bili tu samo ti ne.'
Nash me je gledao u nevjerici.
'Oprosti' rekao je.
'Mah,tu si i ovako da mi pomogneš oko matematike.'
