'Krećemo za sedam dana, a ti još uvek nemaš kupaći. Tako mi svega, nećeš mesec dana provesti u hladu za telefonom.'
'Nisam to ni mislila', drsko dobacujem mami.
'Ne znam šta si mislila. Možemo danas ili sutra da idemo u kupovinu, izabraćeš neki koji ti se sviđa.'
Minut ćutanja. Sedim na podu i posmatram kako se dnevna svetlost odbija o sveže obrisan laminat i presijava belom bojom.
'Ja ne idem', bupnem.
Majka zastane sa mopom u rukama i iznenađeno me pogleda.
'Ideš', nasmeje se.
'Ne, ne idem', otegnuto odgovaram i naglašavam svaku reč. 'Ne. Idem'
'Ne znam da li si ozbiljna ili se šališ, ali moje je da ti kažem da u svakom slučaju ideš sa nama na more.', diže obrve.
'Rekla sam da ne idem, to znači da ne idem.'
Izlazim i krećem ka svojoj sobi uzanim hodnikom našeg stana. Trapkam bosim nogama.
Provela sam taj dan u svojoj sobi čitajući neki bljutavi ljubavni roman, samo kako bih izbegla raspravu sa roditeljima. Uveče sam ugasila svetlo i prišla prozoru razmaknuvši lagane bele zavese. Dvanaesti sprat. Gradska svetla trepere,a na horizontu koji se sužio u crnu liniju nazire se most.
YOU ARE READING
Leto na asfaltu
Teen FictionDebi ima 16 godina, i dosta joj je roditeljske kontrole. Oni žele da i ove godine idu kao porodica na more, ali ona je odlučila da se osamostali, i provede svoje prvo leto kao nezavisna osoba, na užarenom gradskom asfaltu.
