Не мораш рећи волим те да би рекао волим те

Глава 1 - Увод

          У граду Београду, у малој Србији живела је једна на изглед обична девојка. Њено име било је Алекс. Она je била тамноплавокоса девојка, зелених очију која је била јако красног изгледа. Похађала је средњу школу, а у слободно време бавила се плесом, што је потпуно небитно, за разлику од њених особина. У друштву била је врло опуштена особа, иако није имала пуно правих пријатеља, оно што је интересантно јесте да је нове пријатеље и за њу пријатније и боље пријатеље, упознавала преко друштвених мрежа. Иако је све на неки начин било лажно, тај свет чинио јој се занимљивим и никада га није желела напустити, чак и када се то чинило као лоша идеја. Сматрала је да је „roleplay" постао део њеног живота. Од тих пријатеља добијала је разне савете, такође их давала, углавном се забављала и уживала са странцима из разних земаља. Нажалост, велики број њених пријатеља углавном је од нечега патио па се зато тамо и нашао. Она није имала проблеме, осим тога да је уживо била повучена и помало анексиозна, али се након неког времена јако променила.

       У граду Лиону, у великој и наравно врло познатој Француској, живео је један на изглед сасвим необичан дечко. Његово име било је Адријан, он је био један црни косооки дечко, помало мршав, али заправо лепог стаса, пореклом из Вијетнама. Наравно, како то увек бива у европским земљама, странци бивају злостављани од стране својих вршњака само зато што су другачији од њих. Похађао је факулет и тренирао теквондо. Због све оне патње кроз коју је пролазио током средње школе, своје уточиште пронашао је такође у  „roleplay" свету, где је углавном и проводио своје слободно време. Поред свих тих проблема, још је имао и проблема у породици, који су га заједно са свим овим након неког периода довели до невероватно дубоке депресије. Одлазак код психијатра није му много помогао, као ни разговор са својим најближима, те је почео мрзети себе, а онда и све остало, почео је злостављати самог себе и помишљати на самоубиство. Иако је то на неки начин увек желео, увек би се враћао свом циљу да се једнога дана опорави.

        Предпостављам да су многи већ схватили у каквој су вези ово двоје људи. Тако је, скоро па ни у каквој и у томе и јесте чар и лепота тог божанствено невероватног, на први поглед немогућег односа и хемије. Па, драги моји, Алекс и Андријан су се упознали баш на том истом месту које је на неки начин за њих обоје смањивало њихову патњу и усамљеност. Као што сазнајемо, Адријан је имао много проблема о којима је стално причао са Алекс. Када је био тужан и нерасположен или срећан и расположен, она је увек била ту за њега и саветовала га је, колико је то могла. Толики разговор између њих двоје, натерао ју је да се по други пут заљуби у њега. Пре овога, они су се већ једном сасвим случајно упознали, јер је Адријан тада био са девојком коју је Алекс упознала мало пре но што је упознала њега. С обрзиром на то да су Адријан и та девојка имали много расправа и неразумевања међусобно, покушавајући да им помогне да то преброде, Алекс је све чешће разговарала са Адријаном, да су се на крају Адријан и Алекс заљубили једно у друго. Знали су да је то била лоша идеја и да ће сигурно повредити ту девојку, али нису могли ићи преко својих осећања, па је он раскинуо са девојком и одмах након тога Алекс и Адријан су се спојили. Њих двоје провели су око 2 месеца заједно, углавном у срећи на почетку и љутњи, љубомори и свађама на средини и крају, што је проузроковало да њих двоје раскину. Мада није им толико дуго требало да поново буду заједно, јер је Алекс схватила да је заиста заљубљена у њега, што је и такође и за њега мислила. Он њу јесте на почетку истински волео, али након неког времена му је све то једноставно досадило и сметала му је сва та њена љубомора и тврдоглавост, иако је заиста и била њена кривица зато што су њих двоје били у таквом положају тада. Са изговором да има превише да учи, није се појављивао на неколико дана, затим недеља, а на крају се није ни вратио. Тај период након његовог одласка, могу рећи да је она скроз пролупала. Патила је због његовог одласка и стално је осећала кривицу јер је њихов однос испарио. Та патња прерасла је у неку врсту опсесије и због тога није се могла заљубити у било кога другог. За то време, он је вероватно живео најнормалније и с обрзиром на то да је имао други акаунт, није више марио за њу. Пар месеци касније, он се одједном само тако појавио и обавестио ју да су раскинули, то је био велики шок за њу, али захваљујући томе, некако је успела да га преболи, поготово када јој се коначно свидела једна девојка, која ју је нажалост такође разочарала. Али поново, када је неко време прошло Адријан се појавио. Постајало је све чудније и чудније, како иако је постојао сав тај мали презир, он се њој увек враћао јер му је изгледа увек недостајала. Када се тад појавио, представио се као сопствени рођак што ју је некако повредило јер никада није признао да је то заправо он. Тада, у том неком периоду његово стање је почело да се погоршава, у тим тренуцима она му је помагала и саветовала и тада се и заљубила у њега. Он ју је стално одбијао, све до онда када је био сигуран да и он њу жели. Неко време, представљало је за њих двоје пакао јер је његово ментално стање било потпуно разорено, те је одлучио да заувек напусти тај „fake world".