Wrong Number or Not?

28.Part

Cujemo kako mi mobitel zvoni. Okrenula sam se u drugu stranu i uzela mobitel u ruke. Nepoznati broj. Odlucila sam da se ne javljam jer moze biti da je neko pogrijesio,a meni se neda obajniti da su pogrijesili. Ostavila sam mobitel pokraj glave i opet zatvorila oci. Taman kada sam utonula u san cuo se opet mobitel. Sada je poruka. Otvorila sam poruku:

Mackenzie javi se.

Izgleda da nije pogrijesio. Opet me je nazvao i ovaj put sam se javila.

-"Ko si ti i sta je to toliko vazno da si me probudio?"-govorila sam zatvorenih ociju.

-"Mackenzie, Niall je."- naglo sam se podigla iz kreveta i pogledala u mobitel. Sta hoce? Sta cu sada? Hocu li se normalno ponasati i ponasati se prema njemu kao da nista nisam vidjela ili da se pokusam distancirati od Niall-a i odljubiti se nekako od njega . Ipak on nista nije osjecao prema meni. Zasto mi nije rekao da ima curu? Mozda nebih se mozda zaljubila  njega. Eto u kakvu sam se nevolju ubacila. 

-"Mack, da li si ti? Mackenzie?"- Niall-ov glas me iz razmisljanja prekinuo. Ne mogu s njim razgovarati. Odlucila sam se samo distancirati od njega i prestati razgovarati sa njim.

-"Saznati ce ti cura da razgovaras sa mnom."- rekla sam i prekinula. Pogledala sam prema vratima, a Bailey je stajala nagnuta na prag i gleda u mene. Slegnula sam ramenima i spustila glavu. Sjela je pokraj mene i zagrlila me. 

-"Bailey necu poceti ponovo plakati. Pusti me, ne moras me grliti."-rekla sam ozbiljno, i pogledala sam prema Bailey. Odmakela se od mene i pogledala me zbunjenim pogledom. Ustala sam sa kreveta i pravac otisla u kupaonicu da okupam. Izasla sam, a ispred je stojala Bailey sa koferom.

"Mack sada mi roditelji rekli da mi je baka bolesna i da moram ici kod nje biti oducih 10 dana. Izvini, ali sama ostajes."-

"Emm ok. Nije problem, pozdravi je."- obukla sam se i odvukla Bailey kuci. Sama sada moram biti kod kuce iducih 5 dana. Blago meni. Usla sam u kucu i tek tada sam primjetila koliki je haus u kuci. Kako nema mame kuca izgleda kao stala. Upalila sam muziku na tv i uhvatila se posla.

Dok sam brisala pod cula sam zvuk mobitela. Broj je bio nepoznat.

"Da?"-

"Mackenzie nemoj odmah prekinuti. Dopusti mi da ti objesnim."- srce mi je poceo jace kucati cim sam mu cula glas. Zar je morao opet nazvati? Ima curu, neka me pusti na miru kako bih ga mogla preboliti. Prekinula sam i blokirala broj. Haj sada pokusaj nazvati. Ostavila sam mobitel i nastavila raditi. U ovih sat sto radim samo sam pod obrisala. Vise plesem nego sto radim.

******* Kasnije tog dana

Ulazim u dnevnu i bacam se na krevet. Umirem ,ali ozbiljno. Dok sam cijelu kucu poradila trebalo mi je 4 sata. Mama i tata su malo pretjerali sa kucom. Sto ju niju manju napravili? Kada sam vec kod mame i tate mogla sam ih nazvati. Sigurno im je lijepo. Neka se malo odmore, zasluzili su.

Ukucala sam mamin broj,ali nije mi se javila. Ahh mozda su izasli u grad ili mozda spavaju. Poslala sam joj poruku da cim bude imala vremena da me nazove. Cula sam kucanje na vratima i malo me je strah. Ipak sam sama kod kuce ,a 10 sati navecer je. Mah sta mi moze biti? Sigurno je Chris.

Otvaram vrata, a ispred stoji Niall. Svom snagom sam zatvorila vrata, ali nisam ih uspjela zatvoriti. Zaustavio je svojom rukom.

"Mackenzie ne ponasaj se kao malo dijete vec pusti me da ti objasnim."-

"Eto bas zelim da se tako ponasam. Pusti me na miru i idi."- gurala sam svom snagom, ali je jaci i otvorio vrata. Odmakela sam se i samo stajala kao kip. Zatvorio je vrata i poceo mi se priblizavati.

"Sta hoces? Pusti me na miru i idi svojoj cu,..."- ubrzao je svoj korak i,.. poljubio me. Srce mi tako jako kuca da imam osjecaj da ce iskociti. Nisam htjela uzvratiti poljubac ,ali neka sila me je natjerala. Bilo je divno ljubiti ga ,ali mi ona slika ne izlazi iz glave. Naglo sam se odmakela od njega i stavila ruku na svoje usne. Tesko sam disala jer mi je nestalo zraka. Niall je bio jednako sokiran kao i ja.