Bez daha

#24

Jelena P.O.V
·Ulazimo u kuću,svi mi prilaze.Roditelji,Dijana,njeni roditelji..uglavnom rodbina, a onda ugledam Filipa. Ne mogu ja ovo!On je kriv što sam izgubila bebu!Trebao je lepo da pusti one momke da prodju..a ne on tera inat!
Ja:Nemoj..
F:Jelena?
Ja:Šta je?Ti si kriv za sve! Da si ih pustio da prodju,ne bi je izgubila!!
·Uhvatio me je za laktove i govorio mi da se smirim i da ne znam šta pričam..
Ja:Molim te Filipe..pusti me.
Za sada ne želim da se vidjamo neko vreme..
F:Huh opet bežiš sa njim negde jel?Ma nema veze, uredu je..
·Izašao je,a ja sam krenula u sobu da uzmem neke stvari.
D:Jesi li dobro?
Ja:Mhm
·Prišla mi je I zagrlila me.
D:Mnogo mi je žao zbog bebe.
·Prošaputala je.
D:Ideš na Zlatibor?
Ja:Mislim da ću da idem. Odmorim glavu od svega.. Pokušam da zaboravim na ovo I nastavim dalje.
·Ušla je moja mama u sobu.
M:Gde ideš mila?
Ja:Idem malo na Zlatibor sa Acom,kao što rekoh..da pokušam da zaboravim na ovo I malo se odmorim.
M:Lepo,ako idi.
·Krenule smo u kuhinju da ručamo,a onda smo Aco I ja krenuli.
A:Duva li ti,da zatvorim prozor?
Ja:Ma ne..ne smeta mi, naprotiv baš prija.
A:Videćeš sad kako je lepo u kući,mislim još lepše je kada je lepo vreme I kada je toplo.
Ja:Ima li cveća?
A:Imaju ruže...I još neko nisam siguran kako se zove, Lila je sadila..Ti to bolje znaš,ne razumem se ja u cveće.
·Nasmejala sam se.
A:Šta se smeješ?
·Upitao me je sa onim prelepim osmehom.
Ja:Zanimljiv si..uvek znaš kako da me oraspoložiš.
A I to cveće o kome pričaš.. mora da je lepo čim je Lila sadila.
A:Prelepo je.
·Nakon one duge vožnje,koja je kako mi se čini,zbog našeg razgovora,brzo prošla,stižemo ispred kuće.
Prelepa je!Bio je upravu,još je lepša kada je lepo vreme.
·Izlazim iz kola,prvo sam ugledala ruže!
Ja:Preleepe su!
·Uzela sam svoju torbu I brzo krenula u kuću.
Ja:Trebalo bi da se rasprema,nismo odavno bili!
Idem da se presvučem pa da se bacimo na posao!
A:Polako,prvo malo da odmorimo!
Ja:Nema odmaranja!
A:A Jelenaa!Molim te,samo pet minuta!
·Sklopio je ruke ispred mene, a ja sam se smejala.
Ja:Dobro,ajde malo,ipak si ti vozio!Ali do večeras mora sve da blista!
A:Razumem kapetane!
·Nasmejala sam se I krenula u sobu da se presvučem.
Nakon dva minuta sam sišla.Uzela sam usisivač da počistim.
A:Aa!Taman sam lepo zaspao!
·Naglo je skočio iz kreveta.
Ja:I što me uplaši!
Izvini što sam te probudila, ako ti se mnogo spava I umoran si,idi lezi gore u sobu.
A:Ma neka,ajde da ovo časkom sredimo,pa onda!
Ja:Kako hoćeš!
·Uzeo je od mene usisivač.
A:Ti briši prašinu!
·Iskezio se,otišla sam po krpu I počela.Pojačala sam muziku na tv-u,kada sam završila u dnevnoj,otišla sam u kuhinju.
·
·Završili smo!Konačno.
A:Uf!Crkavam!
Ja:Idem prva u kupatilo!
·Isplazila sam mu se I potrčala uz stepenice. Krenuo je za mnom,brzo me je stigao I povukao,tako da sam pala na njega.
A:Izvini..
Ja:M..ma ništa.
·Gledala sam ga pravo u one  njegove neodoljivo lepe zelene oči!
A:Idi ti prva.
Ja:Ma neka,idi ti,ja ću nam spremiti kokice.
A:Ma ne,idi prva,pa onda spremaj.
Ja:Okej.
·Pustio me je,pa sam otišla u kupatilo.