Možeš li me izlečiti?(ZAVRŠENA, 2017.)

Ema Hejl

- Koliko puta moramo da ti ponavljamo da ćeš biti izbačena iz škole ako nastaviš da biješ svakog mladića koji ti priđe? -
- Jesam li ja kriva što mi oni prilaze i bukvalno mole da ih prebijem ? -
- U redu, dosta je bilo! Od sada ćeš biti u školskom parlamentu, a kako su u toku pripreme za dolazak Noe Martina sledećeg meseca ti ćeš biti zadužena za sve u vezi organizacije. -
- Zašto me već jednom ne izbacite iz škole? Zašto mislite da ću se promeniti? Mučite i sebe i mene. -
- Zato što verujem u tebe Ema. Verujem da se u tebi krije divna duša koja je oko sebe podigla zid zbog okolnosti koje su je zadesile u životu i koja se plaši ponovnog povređivanja. Ako bih te izbacila, postala bi tuđi problem, a ja ne radim tako. Ne odustajem od ljudi, a pogotovu dece. -
- Znate šta? Zajebite ovo! - opsovala sam izlazivši iz kancelarije.

To je bio jedan od mnogih razgovora koje sam vodila sa direktorkom tokom godina u školi. To je možda bio početak svega, taj parlament.
Da se predstavim, ja sam Ema Hejl. Imam 18 godina i četvrti sam razred jedne od srednjih u Čikagu.
Živim sa bakom, a roditelje nemam. Ne brinite nisu umrli, mada bi bilo bolje da je tako, već su me napustili kad sam imala 5 godina. Ostavili su me sa tatinom mamom, a mojom bakom i otišli ko zna gde sa ko zna kim. Negde su po Evropi kažu ljudi. Briga me, ne trebaju mi i nikad mi neće trebati. Jednostavno ljudima kažem da su mrtvi. Tako me niko ne pita ništa više o njima.
Priznajem, bila sam jako povređena kada su otišli iako sam bila mala. Vremenom je postajalo sve teže. Gledala sam drugu decu sa svojim roditeljima i noćima plakala jer sam želela da mi mama čita priče za laku noć, da sa tatom vežbam da sviram gitaru i slične sitnice koje su sadržale u sebi ogromnu količinu ljubavi. Želje mi se nisu ispunile ali sam ja vremenom naučila da mrzim ljude koje nazivaju mojim roditeljima. Tako je lakše. Sada sam jaka i ne dozvoljavam nikome da se igra mojim osećanjima i da mi se približi. Više me niko ne gleda kao malu, smeđokosu devojčicu tužnih plavih očiju. Na ovaj način izbegavam da budem povređena. Jedina osoba koja me poznaje u potpunosti je moja baka. Ona je najjača osoba koju poznajem i bez nje sam niko.