Zaštićena 🔚

Part 14

Kad je ljubav preterana

čovek gubi čast i dostojanstvo.

Euripid

Aurora

Kad su čuvari napokon savladali Kobru disao je kao besna životinja i oči su mu bile krvave, poznat mi je taj pogled, tako je uzgledao pre nego što bi ubio nekoga.

- Vodite ga – Sebastian je rekao ledeno.

Ustala sam polako svo vreme ga gledajući u oči.

- Nije te volela zar ne?

- Pazi šta ćeš reći - i dalje je disao ubrzano a čuvari su stali.

- Rođena majka te nije volela, kako bi bilo ko mogao da te voli?

- Aurora!!!! – prodrao se iz sveg glasa i ponovo počeo da se otima.

- Ti si moja jel jasno? – gleda me u oči dok čuvari pokušavaju da ga odvuku.

Okrenula sam se ka Sebastianu.

- Treba mi još minut sa njim. Objasniću. Molim te.

Gledao me je u oči i mislila sam da će me odbiti, ali umesto toga podigao je desnu ruku. Okrenula sam se i videla da sva trojica stoje u mestu.

Nakrivila sam glavu u stranu i cinično se osmehnula oponašajući Kobrin ritual koji je značio da idem na bičevnje. Shvatio je poruku, zatim sam se okrenula ka Sebastianu i pogledala ga nežno.

Očekivala sam ljutnju, bes, nerazumevanje . . . ali nisam videla ništa od toga, videla sam samo čoveka koji me gleda kao da sam njegova svetlost, i tako sam shvatila istinu. Ovo nije gluma, nije osveta, ovo je moja istina, naša istina, buđenje.

Sklopila sam oči, podigla se na prsta i uvuka desnu ruku u njegovu kosu trenutak pre nego što sam spojila naše usne. Oslobođenje, to je prvo što sam osetila, nisam htela da dozvolim da mi izmakne zato sam produbila naš poljubac i nisam se osećala nikad bolje. Čujem kako Kobra viče ali ne obazirem se jer je Sebastian spustio svoje ruke na moja leđa i privukao me bliže sebi. Napokon, osećanja.

Sebastian je prekinuo poljubac a ja sam još bila tamo negde. Uhvatio me je za ruku i izvukao me napolje.

- Pazi na nju – naredio je čuvaru koji je čekao pred vratima.

- Da gospodine.

Sebastian se okrenuo i krenuo putem hodnika.

Nakon nekog vremena Sebastian se ponovo pojavljuje i hvata me za ruku, bez reči me vodi za sobom.

Nije razgovarao sa mnom, ni u automobilu, niti u avionu, pretpostavljam da je ljut na mene i da mu treba vreme da se smiri a ja . . . Pa ja sam imala svojih bubica.

Sebastian Reed

Toliko sam besan da je vilica počela da mi trne od preteranog stiskanja zubima. Neko će danas izgubiti glavu, samo ne znam ko. Trudim se da ne gledam u Auroru jer poznajem sebe, neću stati dok ne izvučem sve informacije a ona . . . Pa ona deluje kao da nema pojma gde se nalazi.

Ulazimo u kuću, Aurora nastavlja ka stepenicama a ja pravo. Udahnem duboko da se smirim ali ne pomaže.

- Kako je dođavola uspela da vam pobegne žena koja jedva da ima pedeset kilograma? – gledam u momke koji je čuvaju, lično sam ih odabrao i debelo se razočarao.

- Mislili smo da je ona.

- Mislili ste?!!!

- Ista odeća, kosa . . .