Sanjina najdraža greška-završena☑️

Spoznaja

-Moram da potražim Mihajla, izvinite me.

Sanja je ostavila svog oca sa starim prijateljima da popriča. Bilo je nečeg čudnog u očima ovih ljudi, zbog toga se osećala nervozno i gotovo uplašeno. Ceo razgovor i susret su bili neobični. Stalno su joj postavljali pitanja o Mihajlu i njegovom odrastanju, čak i o trudnoći. Bilo joj je neobično da nisu pitali za oca, to je svi obično pitaju i iznenade se kad čuju da dete nosi njeno prezime. Dok je pričala o Mihajlu i njegovim dogodovštinama i Pera i Stana imali su neki blesav kez na licu, a u očima im je primetila neki čudan sjaj.

"Bože il ja ludim il je ceo ovaj dan čudan" pomislila je Sanja i krenula da traži svog sina. Rekli su mu da slobodno može da se igra okolo. Pored bašte restorana nalazilo se predivno dečije igralište al njenog deteta tu nije bilo. Štale!!! Odmah je pretpostavila gde je. Mali je više voleo životinje nego ljude.

-Još čiko, još molim te!

-Mali dosta je već si napravio jedan krug i to je više nego sto je ikad ikom dozvolila da je jaše.

-Dobro, al ja bi još jedan!

-Slušaj mali, dosta je bilo, mogu ti pokazati njeno ždrebe, možeš i da ga pomaziš al od jahanja nema ništa. Može?

Sanja je čula razgovor svog sina sa nekim muškarcem, bili su u štali, stajala je kod vrata zaleđena. Taj glas, grub, odlučan... Sve u njoj je vrištalo za uzbunu, pa da li je moguće posle toliko godina?!

"Prestani da usmišljaš Sanja i idi po svoje dete" mrmljala je sebi u bradu. Ušla je u štalu i ugledala svog sina kraj visokog muškarca koji joj je bio okrenut leđima. I visina!!!

"Bože da li je moguće da ludim? Ovo ne može biti on!" sa tom mišlju Sanja je pozvala svog sina.

-Mihajlo

Začuvši glas iza sebe Dejan se zaledio. Znao je taj glas, bio je muzika za njegove uši, sanjao ga je poslednjih 6 godina, kad je bio u agoniji jedino svetlo bio je taj glas i njegova vlasnica. Okrenuo se polako i tiho izgovorio

-Đurđevak

Sanja je htela da vrisne. To lice, te oči proganjale su je mesecima, muškarac iz njenih snova bio je ispred nje,a pored njega njegov sin. Jao Bože!!!

-Mihajlo idi kod tate,odmah- jedva je uspela da progovori. Glas kao da nije bio njen. Samo da Mihajlo ode, da se skloni od njega. Samo da se ne onesvesti.

-Ali mama...

-Nema ali odmah- ponovila je ovaj put glasnije.

-Moram da idem, ako se naljuti neću dobiti kucu za rođendan- klinac je pognute glave krenuo iz štale.

-Ej klinac- pozvao ga je Dejan i sačekao da se okrene- kakvu kucu želiš?

-Nemačkog ovčara, kao ujkin.

Kada je Mihajlo izašao dvoje ljudi su samo stajali i gledali se. U tim pogledima moglo se pročitati iznenadjenje, neverica, šok.
-Vidi, vidi maleni đurđevak nije više tako mali.
- Nisam bila ni onda mala.
- Haha jesi za mene. Dobro si me preveslala priznajem- čulo se ogorčenje, bes i jos nesto. Sanji se ucinilo da je to nesto bol, neka tuga. Ali to je bilo nemoguće.
- Ja tebe? Pa i ako jesam nisi se mnogo bunio.- Sanji nije bilo jasno zbog čega se raspravlja sa njim umesto da beži.
- OK, nema veze. Vidim nisi čekala dugo
-A?- Nije joj bilo jasno o čemu prica.
- Klinac- pojasni joj Dejan mirno
- A on... Pa malo, ima četiri godine.- molila je Boga da nije primetio koliko Mihajlo liči na njega.
- Samo četiri?- Dejan je bio iznenađen. Nije se nešto baš razumeo u klince, al ovaj mu je delovao starije.
- Da, samo. Izvini sad čekaju me. Moram da idem. - Izgovorila je Sanja I istrčala iz štale. Trčeći samo je mislila kako da što pre pobegne sa ovog mesta. Nije mogla da veruje sta joj se dešava. Zašto je sad morala da ga sretne? Zašto kad je konačno prestala svaki dan da razmišlja o njemu? Zašto jos uvek reaguje na njega? I od kud on na ovom ranču? Verovatno je radio, mada joj nije delovao kao neko ko se ponaša kao radnik, imao je neki arogantav stav, nekako je bio nadmen. Uostalom zašto jos razmišlja o njemu, treba samo da misli kako što pre da ode odavde.

Udata!!! Dejan je udario pesnicom u sedlo, nije osetio bol, nije osećao ništa sem besa. Bila je jebeno udata!!! Njegov đurđevak... Prvi put u životu osetio je suze na obrzima. Plakao je jer konačno je postao svestan da je dotakao dno. Ona ima sve ono što on nikad neće imati, podsetila ga je koliko njegov život ništa me vredi. Nikad neće imati u naručju voljenu ženu, nikad neće osetiti radost koju donosi sopstveno dete. "Bože zašto si me pustio da živim"  bilo je pitanje koje je postavljao Bogu svakog dana, predhodnih 5 godina. Osetio je nešto vlazno među prstima, pogledao je i video krv. Kada bi i bol tako istekla...

Dragutin je ugledao svoju ćerku na vratima restorana, vukla je svog sina za ruku i grdila ga nešto. Ugledao je suze na njenom licu. Znači našla ga je. Bio je srecan zbog toga, čestitao je sebi na dobrom planu, i on i njegov stari prijatelj bili su ubeđeni da ce ova operacija da uspe. 

- Gde si ti do sad??? Čovek može da umre dok se  ti smilujes da dodjes.

-Šta je nije me bilo samo 20ak minuta?

- Ša mi je pitaš pa ti valjda najbolje znaš. Opet stezanje

- Joj tata, a kako sad? Uh to ti je od uzbuđenja, nekad ni dobar stres nije dobar, rekla sam ti

-Ne brini stavio sam tabletu pod jezik, nego mi se sad pridremalo.Popio sam dve rakijice pre pa mi se sad nešto vrti- Dragutin je zabio glavu u šake i oslonio se o sto. 

-tata ajmo u kola lezi, spavaj uz put.

-E pa ne može tako dete samo što ste došli. Ima gore soba hvala Bogu pa neka on prilegne malo i kad mu bude bolje vi krenite, taman će i Stana ručak da postavi.

-Tata ja ne bi ostajala al ako misliš da će ti biti bolje ako prilegneš...

-Hoće mala, znaš da mi uvek posle dremke bude bolje

-Dobro ajde onda, bićemo na klackalici. Jesi li sigurno uzeo lekove?

-Nisam ti ja jedan od tvojih pacijenata da me proveravaš

-Nisi, gori si od njih.

Izašla je sa sinom napolje, stavila ga je na ljuljašku i molila Boga da ne sretne njegovog oca više. plašila se da ne sazna da je Mihajlo njegov, nije ga poznavala, ne zna šta bi mogao da uradi, kako bi reagovao. Ljuljala je svog sina mehanički, samo je pomerala ruke dok su joj misli bile u Guči daleke 2008...

-Mama,tata koji vam je đavo?! Šta se dešava? Izgledate kao iz ludnice da ste izašli- Dejan je gledao svoje roditelje, koji su se grlili,plakali i smejali se. Mislio je da je svašta video al ovo dvoje mu u ovom trenu nikako nisu bili jasni. Kad malo razmisli čudno se ponašaju već nekoliko dana. nekoliko puta je uhvatio i oca i majku kako ga čudno gledaju i smeškaju se, kao da znaju nešto što on ne zna. Ovde je dolazio samo da jede, živeo je izolovano na drugom kraju salaša, nije voleo ljude. i sad je svratio samo da bi previo šaku. Jedva je čekao da izađe.

-Ništa se ne dešava,ne brini. Nego šta ti je sa rukom? 

-Milio sam da mi je pesnica tvrdja, nego jel došao komša?

-Jeste kako nije, nego mu nije bilo dobropa prilego, evo baš smo pošli da ga obiđemo. Došao je sa ćerkom i njenim petogodišnjim sinom. Sladak mali, eno ih na igralištu. Podsetio nas je na vas kad ste bili klinci pa sam se setila da izvadim jednu tvoju i Dejaninu sliku kad ste bili tako mali da uramim. Vidi kakvi ste bili slatki

Da,bas su bili slatki, njegova sestra će se oduševiti kad vidi tu sliku. Uzeo je sliku iz majčine ruke, pogledao je i sve mu se zacrnilo...