ceo dan sam mozgala šta da te pitam, i moj jako kreativan um je dolazio samo do jednog pitanja: "koja ti je omiljena boja?"
ponovo sam te sanjala. nisi se promenio od kad sam te zadnji put videla, ni kosa ti nije porasla, ni oči ti nisu izgledale umornije. voleli smo se na krovu do ranog jutra, pa smo se sve mokri od kiše (koja je odjednom pala iz vedra neba) ((na početku smo bili zbunjeni, pa smo se setili da nam to sigurno bog šalje znak da se rastanemo)) vratili nazad u moju kuću, ja sam stavila kafu, a ti si bez reči krenuo ka vratima. uhvatila sam te tačno pre nego što si izašao i molila te da ne odeš. čula sam vodu kako ključa u kuhinji. gledao si mi jedno vreme pre nego što si sasvim nežno odmakao moju ruku i rekao mi da ti je omiljena boja siva.
kako si smeo da me lažeš u snu?
