[JM] Be my vampire [JK] ✔️

1. DEO: moj ulazak u igru....

Hodam ulicama ovog urbanog i mirnog grada, ne okrecem se za sobom, jer nema cega da se bojim, gledam ispred sebe, jer ja ovde gospodarim..

Niko mi ne moze nista, ni najvece ubice, otmicari...

Oni nista ne mogu, ni ostali..

Svi mi nista ne mogu...

Osim svetlosti...

Ja sam poznata senka grada...decko plave kose i crnih ociju, koje menjaju boju...decko bele koze i ledenih ruku i ledenog pogleda...

Moje ime, nebitno...skoro ga niko ne zna...i niti ce....malo se izgovara....jer ako ga izgovoris meni u oci..

Ili ce biti game over...

Ili ces ziveti kao i ja...

Ko zna moje ime?...pa pacijenti u skoli..mom odeljenju....a u mom odeljenju, nema nikog poput mene...

Svi su samo obocni smrtnici koji samo pljuju i ogovaraju iza ledja..

Ali niko ne sme nista da mi kaze...svi me se boje....

Niko ne zna da sam ja vampir, vec moj polu vampirast izgled u ljudskom stanju ih plasi...

Uvek sam bled, uvek hladan i progonim ih pogledom...

Ne gledam ih cesto u oci, jer se bojim da ce primetiti, ako se udube, da su crvene....

A oko ociju je sve crno..svi misle da stavljam sminku, kreon ili sta vec, ali to nije kreon...to je zbog svetlosti koja me ubija, i ne bih smeo da se nadjem u kontakti sa njom...ali se redovno nalazim...

Zbog toga sam i prozvan cudakom, sto i jesam...

Na meni je uvek siroka crna trenerka i crni siroki duks sa kapuljacom, kako bih mogao da izbegnem susret sa suncem..

Ako bih video svetlost dana direktno, moglo bi me ubiti...ali se cuvam i pazim, jer jedino tako mogu da zivim....

U skoli, dok svi moji iz odeljenja idu da jedu onu masnu i nezdravu hranu iz pekara i prodavnica, izlaze napolje u skolsko dvoriste, ja sedim u ucionici, naslonjen na zid do prozora kako ne bih gledao u to prokleto sunce...

Cesto imam vrtoglavice jer ne pijem krv toliko cesto, a ona mi je potrebna...bar je uzeo i od drugog vampira, bilo bi mi lakse..

Cesto sam znao i da ulazim kao senka u bolnice, nalazim boce krvi i ispijam ih...jer bi znalo toliko da mi se slosa da ne bih mogao da gledam.....

Jedino moram da skinem kapuljacu kada imam fizicko....tad je nema, i umesto duksa je tu bela majca kratkih rukava, koja propusta svaki zrak svetlosti...srecom pa imamo fizicko unutra..........tada bih pokazao svoje jezivo lice, crne oci koje su zapravo crvene, kada ih dublje pogledas, i plavu kosu.....

No, dobro....

A kako sam dospeo do svega toga..evo vam mali.....

-flashback:

E hvala bogu, kraj 8. razreda...idem sada lepo kuci, a sutra nema ustajanja u 7 da bih naucio lekciju za odgovaranje...jeeeeeeeej..

Trenutno je 7 uvece, i da, zaboravio sam da imam trening...divno....

Aj sad nazad u skolu...

Lep je grad veceras....

Hodam setalistem pored plaze, gledam u divno pore i pejzas preda mnom...nebo je dobilo tople tonove boja, zuta, narandzasta, crvena, roza i ljubicasta, sve se lepo preslikavaju i oslikavaju u moru...a sunce je zuto, sija u punom sjaju.....obozavam sunce...