Poslednja Želja-Prvi Deo Sage O Vešcu (Andžej Sapkowski)

Glas Razuma 2-Glava II

  Geralt je po četvrti put prolazio alejom topola koja je od kapijevodila ka zgradama za stanovanje i ka bloku svetilišta i glavnog hramakoji su bili utisnuti u strmu stenu. Kratko je razmislio, pa ipak odustaood povratka u potkrovlje, skrenuo je prema baštama i pomoćnimzgradama. Sveštenice u sivim radnim odelima, njih desetak, vredno suplevile leje i hranile kokoške. Među njima su preovladavale mlađe, i toveoma mlade, gotovo deca. Neke od njih, koje su prolazile ivicombašte, pozdravljale su ga klimanjem glave ili osmehom. Odgovarao je napozdrave, ali nije poznavao nijednu od njih. Iako je u hramu čestoboravio, jednom, a nekad i po dvaput godišnje, nikada ne bi sreo višeod tri-četiri poznata lica. Devojke su dolazile i odlazile – kao proročiceu druge hramove, kao babice i isceliteljke ženskih i dečjih bolesti, kaoputujuće druidke, učiteljice ili guvernante. Ali nikada nije manjkalonovih, koje su pristizale s najrazličitijih mesta i iz najudaljenijih krajeva.Melitelin hram u Elanderu bio je poznat i dičio se zasluženom slavom.   

  Kult boginje Melitele beše jedan od najstarijih, svojevremeno inajrasprostranjeniji, a svoje početke je imao još u pradavnom,preljudskom vremenu. Gotovo svaka preljudska rasa i svako prvobitno,još uvek nomadsko ljudsko pleme, poštovalo je neku od boginjaplodnosti i rađanja, zaštitnicu ratara i vrtlara, pokroviteljku braka iljubavi. Većina tih kultova ujedinila se i ulila u kult Melitele.  

  Vreme, koje se prilično nemilosrdno razračunalo s drugim religijamai kultovima, uspešno ih zguralo u zaboravljene, retko posećivanegradove-svetinje i hramove, pokazalo se milostivo prema Meliteli.Meliteli i dalje nije nedostajalo ni pristalica, ni darodavaca. Učeni ljudikoji su analizirali ovu pojavu, objašnjavali popularnost boginje, običnosu se vraćali do prakultova Velike Majke, Majke prirode, i ukazivali napovezanost s prirodnim ciklusom, s obnavljanjem života i drugim,pompezno nazivanim pojavama. Trubadur Neven, Geraltov prijatelj,koji se smatrao stručnjakom za sve moguće oblasti, traţio je prostaobjašnjenja. Kult Melitele, navodio je, jeste tipično ženski kult. Melitelaje ipak zaštitnica plodnosti i rađanja, ona je pokroviteljka babica. A ženakoja rađa mora da viče. Osim uobičajenog vrištanja, gde obično dajeprazna obećanja kako se više nikad u životu neće podati nijednomšugavom muškarcu,žena koja rađa mora da prizove u zaštitu i nekobožanstvo, a Melitela je za to stvorena. A kako su žene rađale, rađaju irađaće, zaključivao je pesnik, tako boginja Melitela ne mora da brine zasvoju popularnost.

  – Geralte?  

  – Tu si, Neneke. Tražio sam te.  

  – Mene si tražio? – sveštenica ga pogleda zadirkujući ga. – A neJolu?  

  – Jesam i Jolu – priznao je. – Imaš li nešto protiv toga?  

  – U ovom trenutku imam. Ne bih volela da joj smetaš. Ona mora dase priprema i da se moli, ako mislimo da nešto ispadne od tog transa.  

  – Već sam ti kazao – hladno će Geralt – da me ne zanima nikakavtrans. Ne smatram da bi trans bilo kako mogao da pomogne.  

  – A ja pak – lako se namrgodila Neneke – ne smatram da bi transmogao bilo kako da ti naškodi.  

  – Mene je nemoguće hipnotisati, imam imunitet. A bojim se za Jolu.To može biti previše iscrpljujuće za medijum.  

  – Jola nije nikakav medijum, niti umno poremećena vračara. To deteima poseban dar boginje. Ne pravi glupe grimase, ako je moguće. Reklasam ti, tvoji pogledi na religiju su mi poznati, nikad mi to nije previšesmetalo, niti će. Nisam ja nikakav fanatik. Tvoje je pravo da smatraš danad nama vlada Priroda i da je u njoj skrivena sva Moć. Slobodan si dasudiš da su bogovi, a među njima i moja Melitela, samo personifikacijate moći smišljene za prost svet, da bi je lakše razumeo, da bi prihvationjeno postojanje. Prema tebi, ta moć je slepa. A po meni, Geralte, veradopušta da se od prirode očekuje to što oličava moja boginja: mir,zakon, dobro. I nada.  

  – Znam.  

  – Ako znaš, otkud prigovori oko transa? Čega se plašiš? Da ću tinarediti da biješ čelom o pod ispred statue i da pevaš koledarske pesme?Geralte, samo ćemo jednostavno posedeti malo zajedno, ti, ja i Jola. Ividećemo da li će nam sposobnosti te devojke omogućiti da zavirimo uklupko sila koje te okružuju. Možda saznamo nešto što bi dobro biloznati. A možda ne saznamo ništa. Možda moći sudbine što te okružuju neće hteti da nam se prikažu, možda ostanu sakrivene i nejasne. To neznam. Ali zašto ne bismo pokušali?  

  – Zato jer to nema smisla. Ne okruţuje me nikakvo klupko sudbine.A ako me čak i okružuje, za kog đavola ima da ga čačkamo?  

  – Geralte, ti si bolestan.  

  – Ranjen, htela si reći.  

  – Znam ja dobro šta sam htela reći. S tobom nešto nije u redu,osećam to. Znam te otkad si bio ovoliki, dečačić si bio kad sam teupoznala, bio si mi do pojasa. A sada osećam kako se vrtiš kroz nekiprokleti vir, sasvim zapetljan, svezan u omču koja se polako sužava.Želim da znam o čemu je reč. Sama nisam sposobna, moram se oslonitina Jolu.  

  – Nije li preduboko to što hoćeš da saznaš? Čemu ta metafizika?Ako ti je baš stalo, poveriću ti se. Ispuniću ti večeri pričama o svakomzanimljivom događaju iz proteklih godina. Obezbedi samo burencepiva, da mi se grlo ne osuši, i možemo da počnemo evo već danas.Bojim se, ipak, da ću ti dosaditi, jer nikakve omče i klupčad nećeš tamonaći. Eto, samo obične priče vešca.  

  – Poslušaću sa zadovoljstvom. Ali ponavljam, trans ti ne bi škodio.  

  – A zar ne misliš – nasmejao se – da moja nevera u smisao togtransa unapred precrtava njegovu svrhu?  

  – Ne, ne mislim. A znaš li zašto?  

  – Ne znam.  

  Neneke se nagnu ka njemu i pogleda ga u oči, s čudnim osmehomna bledim usnama.  

  – Jer bio bi to prvi put da mi neko dokaže da nevera ima bilo kakvumoć.