《NEIDENTIFIKOVANA KRV》[m.yg]

5.Deo

...On je...VUKODLAK...
Od svih ljudi ona nadje vukodlaka...
On me je samo pogledao i zlobno se nasmejao. Da nema onog sporazuma skunuo bi mu taj osmeh sa lica. Zatim je samo upalio motor i otisao. Oni su otisli a ja sam ostao sam sa svojim besom. Bio sam previse besan da bih sad otisao kod ekipe. Odlucio sam da odem u neki park. Ipak ovde nisam bio vec dugi niz godina.

《Time skip-park》

Stigao sam u park tu je bilo malo dece. Ipak vec je padao mrak. Tu su bili i poneki zaljubljeni parovi. Setao sam se parkom u potrazi za nekom slobodnom klupom. Naisao sam na neku klupu ali tu je jedan covek sedeo. Hteo sam da se okrenem ali osetio sam nesto. To je ona...
《Y/n P.O.V》
Sedela sam na klupi. Sama... Ako bolje razmislim ceo zivot mi je takav. Mark me ceo dan smarao kao i svaki drugi dan. Moli me da mu se vratim. Ali necu ne dajem drugu sansu.

《Flashback》
Mark i ja smo u vezi vec godinu dana. Volim ga. Ne mogu ni da dizem bez njega, valjda to zovu ljubav. Danas nam je godisnjica. Kupila sam narukvice na mojoj je bilo slovo M a na njegovoj Y. Kao Mark i Y/n. Dolazim u skolu i vidim Marka sa nekim momcima. Htela sam da ga iznenadim. Krenula sam iza njega. On se okrenuo i zaglio me je cvrsto. Srecna sam sa njime. Kad smo izasli iz zagrljaja pogledao me je ozbiljno u oci.

M: Y/n moramo da razgovaramo
Ja: Okay

Otisli smo zajedno iza skole. Tu nikad nema nikog. Jos jednom me je jako zagrlio. Nesto nije kako treba.

M: Y/n...ja...odlazim.
Ja: Staaa?!
M:....
Ja: Sta se desilo?
M: Moram otici tako je bolje i za tebe i za mene...
Plakala sam ...gusila sam se u sopstvenim suzama. Ne mogu da verujem da ce posle svega tek tako otici i ostaviti me samu...

Ja:...ja...molim ostani
M: nema drugog nacina..zbogom...

《Kraj Flashback》

Dok sam se prisecala Marka kap suze su mi je vec nesvesno sisla niz obraz.

Xx: Y/n?!
Okrenula sa se da vidim ko je. To je bio on. Opet je tu kad se osecam jasnom....ali vervatno ce me opet odgurnuti od sebe. Brzo sam obrisala suzu kako ne bi mogao da me vidi slabu.

Yg: Ne brini u redu je plakati. Necu vise nikad biti onakav od malo pre...

Onda je seo pored mene. Zagrlio me me i namestio tako da stavim glavu na njegovo rame. Plakala sam jos jace nego pre. Zasto? Iskreno ne znam ni ja sama.
Proslo je vec neko vreme od kako sam plakala. Osecam se sad prazno ali ipak bolje nego pre.

Ja: Zasto si se onako ponasao odjednom???
Yg: Ne znam ni ja...jednostavno ko da tad nisam bio sav svoj... a kako si ti znala da sam ja stajao iza tebe tamo u skoli kad si rekla da te ne pratim?
Ja: Nemam pojma samo sam imala neki osecaj da si iza mene i kao da mi je nesto govorila da ces me pratiti..
Yg:cudno..
Ja:znam... KOLIKO JE SATI?? U 22h sirotiste se zatvara i ako ne budem ujutru u sirotistu sve iz sobe cemo biti kaznjene.
Yg: sirotiste???
Ja:ohh ne za 15 min se zatvara necu stici..

Ustala sam brzo sa klupe..ali bol  u glavi mi je dao osecaj da cu se onesvestiti. Krenula sam da padam samo sam cekala kad cu udariti od pod ali nije se to desilo. Jedva sam otvorila oci i videla yoongija kako me drzi.

Yg: Sta se desilo? Y/n sta ti je?
Ja: Nee ovo se desava ponekad ali definitivno sad nije...

I ti idemo ponovo u crnilo....

《Jutro》
Budim se u svom krevetu. Ali... Kako? Nisam sinoc ni bila blizu sirotista. Nista ne razumem...