Moja esencija ⏸️

9. Poglavlje

Mike

Zadnjih sedam dana ,momak iz kurirske postao mi je najbolji prijatelj. Svaki dan bih ispred
Kawahare čekao i gledao kako on unosi poklon. Svaki dan bih razmijenjivao poruke sa M, još
uvijek nisam saznao kako se zove. Svaka poruka je bila kao svjetlo u mojoj tami. Sam pogled na
ime Crni Anđeo na mom displeju poboljšao mi je dan. Svaku rečenicu koju je napisala
memorisana je u mojoj glavi. I konačno sam odlučio da je vrijeme da se nađemo. I dok sam tako
sjedio u fotelji u firmi s hrpom nedovršenog posla i jeo M&M bombone ,pokušao sam smisliti
neki genijalan način da je pozovem da izađe sa mnom. M&M , hah to baš zvuči kao mi. Čekaj
malo...pa ovo bi bila fora, poslati joj M&M i vizitku restorana gdje bi se mogli naći. Pritisnem
dugme za asistenta i čekam da se javi.
"Da, šefe?"
"Dolazi unutra" kažem i pokopim.
Vrata se otvaraju i Mark ulazi . On je jedan divan dečko na pripravničkom i mijenja mog pravog
asistenta koji je na godišnjem. Dečko stvarno dobro radi svoj posao ali on jednostavno nije
Kenny. Nosi olovku i papir i čeka moje upute.
"Vidi da mi rezervišeš stol u onom novom restoranu i nađi mi njihovu vizitku.Nije bitna cijena i
odgovaralo bi mi oko 20:00h."
"Da , šefe." zapiše to i ode svojim poslom.
Sjedim tako i tapkam prstima po stolu. Pogledam na sat i vidim tamam na vrijeme dok on nađe
vizitku mogu nazvati kurira. Imam njegov lični broj , iako ovo nije iz njihove radnje , učiniće mi
uslugu i predati joj ovaj poklon. Nagradiću ga naravno.
Obavim razgovor i dogovorimo se da se nađemo za nekih 20tak minuta ispred Kawahare i da
ponese malu kutijicu da stane u dlan. Ustajem , uzimam jaknu s stolice. Stavljam mobitel u džep
i izlazim. Svratim do Markovog stola uzmem vizitku i krenem. Putem svratim u prodavnicu i
kupim M&M za poklona i sebi jedne, jer iako ne želim priznati nervoza me ubija. Pa se žvačući
smirivam. Parkiram se opet tako da gledam prema ulaznim vrtima i čekam momka. Par
trenutaka kasnije stiže i nosi kutijicu. Smije se i gleda me.
" Vas je gospodine , ovo baš udarilo."
" Nemaš pojma."
" Šta danas nosimo?" pita i nosi par manjih kutija iz auta. Ugledam jednu koja će savršeno
odgovarati i pokažem je prstom. On je rastvori i ja unutra smjestim M&M i vizitku.
" To je to?" upita
" To je to." odgovaram
" Odoh ja onda." reče i krenu prema vratima.
Brzo izvadim mobitel i napišem poruku:
"Očekujem odgovor.M"
Znao sam da neće odmah odgovoriti i da je vjerovatno zbunjena ali za par trenutaka će joj sve biti jasno.

Kurir čeka na recepciji i dok oni telefoniraju s nekim. I par trenutaka kasnije ugledam je. Ona.
Ona koje je preokrenula moj svijet ušavši u moje naručje. Ona zbog koje sam zaboravio da jedem , radim , dišem. Ona koja se sad prebrzo okrenu i nisam mogao da uživam u prizoru.

Odlazi i ja čekam odgovor. Pogledam niz košulju ugledam nekakvu packu na košulji ,pokupim.
Rukama protrljam hlaće . Uhvatim volan i stežem. Pitam se da li će odgovoriti pozitivno
jer ko kaže ne to će me tako dotući.
Ali ako kaže da možda ne uspijem doći jer ću da doživim
srčani.
I zvuk poruke odjeknu autom. Znojnim dlanovima uzmem mobitel i on mi ispadne iz ruku.
Sagnem se i što prije uzmem. Tamo jednostavno piše : "Da."
Čekaj jebote , da . Da? Da. Dignem ruku u zrak u znaku pobjede i napišem:
"20:00 rezervacija na M&M. Vidimo se tamo.M"
Povratna odma siže:
" BIo si tako siguran da ću pristati?M"
SIguran . O srećo , sve osim toga. Napišem:
"Nisam , ali sam okušao sreću. Nisi me iznevjerila. M"
Čekam par minuta kao manijak na parkingu ali odgovora nema. Upalim auto i uputim se
kući.Ulazim kao da me bjesni psi proganjaju i samo s vrata kažem : " Stigao sam" i potčim u
sobu.Preskakao sam po dvije stepenice. Odmah odlazim u sobu da pronađem šta ću obući pa
se poslije idem tuširati i spremati.
Mama kao i obično bez kucanja ulazi u moju sobu. Privatnost nula.
"Gdje ti tako žuriš? Šta se desilo? Čim nemaš vremena ni da pozdraviš svoju mamu kako
dolikuje mora da je nešto strašno."
" Nije mama. Možda ti ipak ispunim želju u skorijoj budućnosti. Imam sastanak i moram se
spremati."
" Mislim da te nikad nisam vidjela tako nervoznog. Čekaj , sastanak. Moj Bože , sastanak sa
stvarnom ženom, jer iskreno sine počela sam misliti da te zanimaju muškarci, ne da ja imam šta
protiv toga , svakom svačiji izbor i ti si moje dijete i ja bi te voljela bez obzira na tvoj izbor. Ko je
ona? Pričaj imaš vremena . U koliko se nalazite i gdje ? Ko je koga pozvao ? Kako ste se
upoznali? Kako se zove ? Znam li je?"
" Opa , uspori malo. Ti si sigurno jedina osoba koja može postaviti toliko pitanja u tako kratko
vrijeme. Evo ukratko . Ne znam kako se zove , poznaješ je , ja sam nju pozvao i nalazimo se u
onom novom restoranu kojem se nikako ne mogu sjetiti ime. I da , nalazimo se oko 8."
" Poznajem je a ti joj ne znaš ime?" Je li ti to mene zajebavaš?"
"Ne, mama , stvarno si je upoznala."
" Niko mi ne pada na pamet. Kako sam je upoznala?"
"Tako što si joj ukrala parfem ispred nosa.Eto kako."
" S njom??"
"Zašto tako iznenađena faca. Da , s njom."
" Ali ona ....ona je tako neuredna i sva u krivim linijama , a ti , ti si savršen i prav i uredan. "
"Jao mama , nisam znao da ti sudiš ljudima po izgledu."
" Ma ne sudim , nego nisi bio tu da čuješ njen razgovor sa mnom. Već vidim da to neće
potrajati."
" Neće ako se ti budeš miješala." promrmljam.
" Molim , nisam te čula šta si rekao."
"Ma reko moram se spremati. Tuširanje i sve ostalo . Znaš kako to ide. "
Pokupim stvari i odem u kupaonu. Zaključam se , jer imao sam dovoljno majke za jedan dan.
Spustim ruke na umivaonik i glava i padne. Udahni - izdahni , sam sebi govorim. Nervoza me
drma i svaki dio mog tijela kao da je prikopčan na struju. Tuširanje i oblačenje gotovo. Stavim
sat , namjestim rukave. Eh sad koji parfem staviti.
Neki dan sam naručio par muških iz Kawahare pa se odlučim za jedan od njih. Crna bočica i na
njoj samo neki kineski znak , googlao sam , s prevodom požuda. Mislim da će cijeniti tu gestu.
Obućen u odijelo , pregledam sve džepove , sve tu i krenem. Opet viknem s vrata pozdrav i
krenem prema autu. Znam da ću stići prije nje ali to mi je i bio cilj da je čekam tamo.
Vozim a nervi divljaju. Šta mi je , pa nije mi ovo prvi sastanak. Mislim jest s njom , ali opet. I dok
pokušavam sam sebe da smirim dođem pred restoran. Zove se Limitation. Pročitam na reklami
iznad ulaza. Predam momku što parkira auta ključeve i on ga preparkira i daje karticu. Mislim
mogao sam to i sam uraditi ali nije mi se dalo. Noge mi klecaju , ruke mi se znoje i ovaj rukav
nikako da se namjesti po mojoj želji. Pokušavam popraviti rukav i gledam prema prilaznoj cesti.
Pogledam sat , pa sve to ponovim par puta.
Vjetar donese do mene nekakav čaroban miris , ali sam previše nervozan da gledam odakle
dolazi a i ako pogledam možda propustim njen dolazak. Neko se smjesti pored mene ,
vjerovatno čeka nekoga kao i ja.
Možda neće doći. Možda sam previše rano pitao . Udahni - izdahni.Možda.. Neko mi dodirnu
ruku i struja prođe kroz mene. Trznem glavu , pređem preko osobe i spustim glavu kako bi
pogledao u sat. Kas....čekaj malo. Kroz glavu mi prođe slika osobe pored mene. To je jebeno
ona. Polako dižem glavu , od straha da boginja ne nestane. Upijem cijelu njenu pojavu i ostanem
bez daha. Znam da izgledam kao budala širom otvorenih usta i očiju ali ne mogu si pomoći.
Jebeno je prelijepa. Izgleda kao vila u plavom , tirkizu , zelenom ...nemam pojma koja je boja a
ikoga briga kad je haljina kao stvorena za nju. Naglašava svako njenu krivu liniju, svaki nabor je
na savršenom mjestu i ja mislim da sam se zaljubio.
Očito je primjetila da ne mogu da dođem sebi od šoka pa je samo sa osmijehom izgovorila:
"Ćao.M"