krv i suze padaju po platnu
razmazujem ih četkom od tvoje kose
ja nisam neki kvazi slikar
ja sam pikaso
nemoj mi verovati sada
ali verovaćeš za deset godina
pomešaću sve boje
nacrtaću smrt u najšarenijem odelu
ukrasiću je tvojom kosom, kožom, zubima
oživeću je tvojim očima, noktima
ti nisi neko delo ostavljeno da trune
ti si umetnost
moja tajna večera
moja devojka sa bisernom minđušom
moja mona liza
udaviću te u kadi punoj znoja
ušiću tvoje telo u platno
bićeš najživlja slike mrtve prirode
koju je neko naslikao
