-Ja idalje ne verujem da ti pored mene sad ležiš-mazio me je po kosi
-Moram tvom tati da se javim da sam stigla-nasmešila sam se i izvadila telefon iz jakne te se ispravila
Halo Kristina- javio se Goran
-Direktore,javljam se na dužnost-Aleksa se nasmejao na to
Ne zezaj Katarina,jesi stigla? Daj mi onog mangupa-rekao je sa osmehom,pružila sam telefon Aleksi
-Ej ćale-udarila sam ga po ruci
-Oprosti,tata-isplazio mi se,stavila sam ruku preko usta da se ne bih nasmejala glasno
-Ma sve je okej, nego me ova mala zajebava došla tu pa mi ne da mira,ne da mi spavati-smeškao se dok sam se ja mrštila,napućio je usta za poljubac-Da-poljubio me je kratko
-Hoću ne brini-ponovo me je poljubio
-U redu,čujemo se posle-prekinuo je slušalicu i uhvatio me za glavu te nastavio ljubiti samo ovaj put duže(***)
Aleksa je zaspao,spava već dva sata. Bila sam u wc-u ali me užasan zvuk koji se čuo celim hodnikom me je naterao da izađem iz wc-a. Odjednom su počeli da istrčavaju svi iz svojih soba,brzo sam se probijala kroz masu,u masi sam videla Aleksu kako me doziva
-Kristina!-vikao je na sav glas pored njegove sobe,probila sam se kroz masu i zagrlila ga jako
-Šta se dešava Aleksa?-upitala sam uplašeno
-Ne znam,ostani ovde,idem da proverim-uz sebe je imao veliku pušku
Srećom obukao je svoju uniformu,u svoj žurbi ponosim se na njega jer je toliko oprezan i pametan. Ušla sam u sobu koja je bila prazna,videla sam pored ormarića moju torbu i izvadila pušku i nekoliko vrećica sa metcima i sačmom. Jebote zaboravila sam da imam pištolj u farmericama.
Otišla sam do prozora i htela da ga zatvorim,ali sam ugledala jednog lika blizu prozora,uperio je pušku u mene i upucala sam ga sa. Definitivno nije bio naš. Pogledala sam kroz prozor i videla da još njih dolazi i ide oko zgrade,mogu svaki sekund uleteti kroz prozor. Počela sam se povlačiti tako što sam išla unazad ali je neko upao u sobu na vrata,uperila sam pušku i videla Aleksu kako me gleda sa zaprepašćenjem i dignutih ruku
-U pizdu materinu Katarina čuo sam da je neko pucao iz tvoje sobe-pritrčala sam mu i zagrlila ga
-Odakle ti to?-gledao je u moju pušku-Šta misliš?-osmehnula sam se blago
-Imam ja mog pomagača,drugog tatu-nasmešila sam seU tom trenutku Aleksa je uperio pušku ka prozoru i opalio nekoliko metaka.
-Brzo,počeli su kroz prozore da ulaze-uhvatio me je za ruku i povukao sa sobom
Išla sam iza njega sa puškom,bila sam tako uplašena a on tako smiren i samouveren. Ko god da nam je pokušao prići sve bi ih skinuo. Zastao je i pogledao u mene
-Ne volim kad si tako ozbiljna lepa Kato-uhvatio me je za obraz i uštinuo
-Ja tebe volim baš ovakvog jer si mi sad sesi,mislim da bih te upravo zaskočila ali po mojim proračunima nemamo vremena za to-otpuhnula sam tužno a on se krenuo smejati ludački
-Ako dođemo u Beograd živi ima da te ženim majke mi-nasmejao se a onda odjednom napravio tužan izraz lica
-Šta je bilo Aleksa?-upitala sam uplašeno
Neko je potrčao ka nama,uperila sam pušku i ustrelila ga
-Kad si ti naučila tako dobro da pucaš?-nasmešio se
-Kad me neko zaustavi u priči znam i jaja otkinuti zato pričaj-zvučala sam više smešno nego ljuto
-Ludačo..-zastao je
-Samo sam pomislio kako bi bilo lepo da moja majka vidi naše venčanje-spustio je glavu,te sam je ja podigla odmah-Naravno da vidi,ona vidi sve ovo što nam se dešava,od početka,i vidi da ću te kresnuti ako ne krenemo odmah-ponovo se nasmejao ludački, jednostavno volim kad je nasmejan
-Ajde -povukao me za ruku i krenuli smo trčati
Napolju je bila prava ludnica,na kilometar od nas je granica,sa koje se vidi da ljudi jurcaju ka nama. Ova slika me plaši i to poprilično.
-Hajde Katarina ne možemo ovde stajati sad može nas neko ustreliti-cimnuo me je za ruku i nastavili smo trčati do susedne zgrade
-Ah-izustila sam bolno i pala sam na pod jer me je neko ustrelio u leđa
-KATARINA!-viknuo je Aleksa i podigao me u naručje
Razvalio je nogom vrata od zgrade i ušli smo unutra,skupila sam se u njegovom zagrljaju i jaukala tiho
Upao je u neku sobu i položio me na sto,tu su bili neki policajci ali on nije mario.
-Brzo dajte mi prvu pomoć i čuvajte da neko ne uđe u sobu-povikao je Aleksa dok me je okretao na stomak
Oni su mu dodali prvu pomoć i stali na vrata a ja sam samo zabila glavu u sto.
-Malena ovo će te zaboleti na trenutak-rekao je
Htela sam da izgovorim "dobro" ali nisam uspela jer je već nešto zabio u moju kožu na šta sam vrisnula. Stisnula sam jako zube i vilicu jer me je bolelo. Kao da mi srce vadi,a onda sam osetila blago olakšanje,izvadio je metak.
-Srećom metak nije bio dubok-uzdahnuo je duboko
-Ali gubiš mnogo krvi jebem ti-opsovao je i nastavio da radi to što je do sad radio-Ide neko-rekao je jedan policajac uperenog pištolja i odjednom pao na pod,a za njim i drugi
Aleksa je provirio na vrata i puškom pucao. Vratio se do mene
-Evo gotovo je-izustio je pomažući mi da ustanem
Sedela sam na stolu i zagrlila ga jako
-Izvini srećo ali nemamo vremena za grljenje-uhvatio me je za glavu
-Ali ako preživimo ovo grliću te do mile volje-osmehnuo se i poljubio me strasno***
Nastavak je tu,uživajte 😄♥️
YOU ARE READING
Žandarmerija
Short Story,,Gađaj u glavu a ne stalno u onu stvar"-šapnuo mi je sa osmehom ,,Praviću se da te nisam čula"-prevrnula sam očima ,,Izgledaš jebeno zanosno u toj uniformi"-idalje je šaputao Priča o devojci koja sa drugaricom ulazi u probleme ali svaki put joj se...