Večiti derbi 🔚

•12.deo•

Krenula sam ka tajnom mestu za koje smo samo tata i ja znali.

Hodam polako,a kiša počinje da pada.
Više sam bila besna nego razočarana.

Uskoro stižem i sedam na jedinu klupu koja se nalazila tu.

Sedim i zamišljeno gledam u daljinu dok kiša neprestano lije.

Izgubim se totalno,a iz misli me trgne ruka na ramenu.

Okrećem se i ugledam Luku.

Ovaj lik je svuda!

Ja:Otkud ti ovde?

Luka:Tajno mesto na koje smo tata i ja nekada dolazili.

Kiša polako prestaje,a on sav mokar seda pored mene na klupu.

Ja:Zašto više ne dolazite ovde?

Luka:Zato što ga više nema.

Kaže i pogne glavu.

Čekaj.

Ništa mi nije jasno.

Njegov tata je još uvek živ.

Ivan.

Ja:Ali tvoj tata je živ.

Luka:Mila,oni...

Ja:Oni,šta?

Luka:Oni nisu moji pravi roditelji.

Ja:Šta?

Luka:Ja sam usvojen.

Ja:Ali kako..?

Luka:Duga priča.Možda ti je ispričam nekad.

Ja:Okej..

Luka: Nego,šta ćeš ti ovde.

Ja:Duga priča..

Luka:Imam svo vreme ovog sveta.

Nasmejem se i ispričam mu sve vezano za ono u šta se uplela.

Luka:O Bože.

Ja:Eto,zato je došla kod nas,da bi uzela novac.

Kažem i pognem glavu.

On mi se još više približi i zagrli me.

Luka:Ne brini se,biće sve u redu. Stvari će uskoro doći na svoje. U ostalom,imaš Andriju,Marka,mamu i mene..

Kad spomene sebe na kraju kaže toliko tiho da sam ga jedva i čula.

Ja:Hvala ti.

Luka:Za šta?

Ja:Za to što si me saslušao i pomogao.

Luka:Ma i drugi put.

Nasmejemo se i ustanemo sa klupe.

Krenemo zajedno ka kućama.

Pre nego što uđem u dvorište, okrenem se ka njemu i poljubim ga u obraz.

On me pogleda blago šokirano,a ja mu se još jednom zahvalim i uletim u kuću.

Brzo stanem na prozor u dnevnoj sobi i ugledam njega kako i dalje stoji na istom mestu sa rukom na obrazu i smeškom na licu.

Nasmejem se i odem u sobu.

Mama i Lena spavaju.

Brzo se istuširam i legnem u svoj mekani krevet.

Navijem alarm za školu i ostavim ga na stočiću.

Pokrijem se i ubrzo utonem u san.

~jutro~

Standardno spremanje za školu.

Obuvam patike i izlazim iz kuće.

Ispred me čeka Luka naslonjen na auto.

Luka: Prevoz?

Ništa ne kažem,već se nasmejem i sednem na suvozačevo mesto.

On ubrzo zatim ulazi u auto i pali isti.
Krećemo ka školi.

Shvatila sam da uopšte nije loš.

Za dečka sa takvom prošlošću, nije ni čudo da je bio tako hladan.

Ali znala sam da postoji nešto što će mi promeniti mišljenje.

Prosto sam znala!

-----------------------------------------------------------
evo ga nastavakkk,konačno😂.
jako mi je žao što ne izbacujem svakog dana,ali stvarno želim da se u potpunosti posvetim školi.nadam se da me razumete.
ly all💞🍀