••Princ iz Bajke•• | M.Yoongi

Zagrljaj

Yoongi P.O.V

Neću puno da opisujem bal koji se održao večeras, ali jedina interesantna stvar koja me na neki način nervirala, se nalazila trenutno isped mene. Taj Hoseokov brat se vrteo oko Alex svo vreme. Očigledno su se već davno poznavali, ali  kako ima pravo da priča s njom, da je hvata oko struka, za njene ruke, da njoj gleda u njene plave, prelepe i duboke oči... Udario sam sebe po obrazu. I kuda su mi pošle misli?! Evo sad! Poveo je na terasu! I to da ih niko ne vidi! E, od mene se sakriti nećete!
Prišao sam terasi i otvorio vrata. Oni su sedeli na klupi koja je bila zaokružena cvetovima. Čučeći sam se približio njima, da bih ih prisluškivao...
-Alex... Znaš već da ovo nije naš svet...-Počeo je momak koji mi ukrao devojku ove večeri.
-Znam, Kookie. Ali kako smo dospeli ovuda uopšte?-Se začuo ženski glas.
-Ja mislim to je zbog one knjige... Jer si se ti bila posekla na papir i pala u komu, onda sam ja uzeo tu knjigu listajući i čitajući priču koja je bila ispisana unutra.
-Priču?! Knjiga je bila prazna kad sam je otvorila! To je nemoguće, Kookie!-Čuo sam nezadovoljstvo u njenom glasu, ali ništa nisam mogao ukapirati o čemu se radi.
-Pa to ti kažem! Pisalo je tvojom krvlju o tome kako si se probudila ispod drva, kako si upoznala nekog ludog princa Min Yoongi... Ima baš dosta dešavanja...
-O bože.. Znači je bilo zapisano sve šta se događalo?-Prestrašila se Alex, a i ja sa njom. Ako u tu neshvatljivo usranu knjigu pisalo sve što se događalo Alex, znači li ovo da je ovaj momak pročitao o mom preobražaju u demona?! Nervozno grickam nokte i nastavljam slušati razgovor.
-Ne brini, Alex, nisam ni par strana pročitao kako sam se posekao o papir i pao u nesvest. A onda sam se probudio u ovom svetu, gde ima ludaka i sličnih tome... Hah, da ti ispričam ovu komediju!
Dosadan JungKook je razgovarao sa Alex još neko vreme. Shvatio sam da nema smisla da sedim više ovde i da slušam glupe i bezvezne razgovore. Već sam se okrenuo ka izlazu, ali je momak odjednom odlučio promeniti temu, što je izazvalo radoznalost kod mene i ja sam ostao pored saksije posađenih u nju cveća.
-Alex, ja sam hteo da ti kažem... Pre toga kad ću te ponovo izgubiti... Da znaš... -Podigao sam oči da vidim emocije na njegovom licu. Bio je malo crvenkaste boje. Oće li to reći Alex da je voli?!?!?! Popizdio sam u sebi, ali sam nastavljao slušati.
-Kookie? Reci? -Vidim kako mu dodiruje obraz. A mene se plaši da takne. Osetim se uvređeno i zaboravljeno.
-Alex, volim te.-
Stao sam u šoku, a stala je i ona. Jako dobro vidim njegov izraz lica, dok ona sedi put mene okrenuta leđima, ne znam kakvo je stanje. Ćutanje. Ovo ćutanje me ubija u pojam. Progovori, curo!!!
-Voliš? -Se slabo čuje iz njenih ustiju.
-Odavno. Već 6 godina... Uvek mi bio strah da ti kažem, da me ne odbiješ, jer bih stradao, a i uništio time naše dugo prijateljstvo. -Kazao je momak, dok sam ja u sebi psovao: "Pa što si onda njoj rekao da je voliš, ako nisi hteo prijateljstvo uništavati?! Momče gde ti je mozak?!" Ali moje razmišljanje je prekinuo glas Alex.
-Ja ne znam... Kookie... Dugo se družimo... Mislim da mi se sviđaš kao momak, ali ipak nisam sigurna u svoja osećanja...

Takođe čučeći sam potrčao sa terase. Dovoljno mi je bilo da mu je rekla da njoj se sviđa. Ne želim nastavljati da slušam dalje. Sada mi je toliko loše posle ovoga, da mislim da ću se ponovo pretvoriti u to ružno i jezivo stvorenje.
-Alex... Uništavaš me!-Stojao sam na terasi u svojoj sobi i gledao na noćno zvezdano nebo.
-Kako te mrzim... Kako te... -Zamislim se. -A možda to nije mržnja? Šta ako sam se zaljubio u tu malu destruktivnu devojku?
Moj monolog je bio prekinut nekim zvukom koji podsećao na pad nekog teškog predmeta. Okrenuo sam se i vidio nju. Što je došla ovuda? Čula li me?
-Aaa, izvini, Yoongi, rekao si da čekam u tvojoj sobi dok se ne vratiš, ali sam otišla sa Kookie... Sa JungKookom da se zabavljam..
-Fino si se pozabavljala vidim. -Počeo sam ja, ali me prekinula.
-Nisam završila, Yoongi. -Nastavljala je ona, dok sam ja osećao da ću se upravo sada transformirati u demona. Uhvatio sam se za glavu i pao na koljena. Ona je zabrinuto potrčala put mene.
-Ne diraj me! Idi odavde! Mogu te ubiti!
-Jel me to stvarno voliš? -Osetio sam kako ta odvratna druga strana mene koja se upravo htela pokazati, je nestala duboko u meni. Pogledao sam na Alex koja je bila tako smirena i srećna.
-N..Ne! Ne volim te ni malo! Mrš iz moje sobe!
-A ne boli te više glava? Utičem li ja na tvoju transformaciju?
-Dosta si pričala večeras! -Uhvatio sam je za ruku i poveo u njenu sobu.
Bacio sam je na krevet i krenuo izvaditi ključ, da bih je zaključao sa spoljašnje strane. Devojka se snažno pokušavala odupreti i borila se sa mnom, ali sam ipak uspeo da je zatvorim u sobi i pobednosno sišao kod gosti dole.