Devil with angel eyes

Part 4

''...Njihova ljubav je bila nemoguća. Na ovom pa i na onom svetu. Prekršili su jedno od pravila te su morali da pate. Dete koje je rodjeno predstavlja opasnost za obje strane, anđele i đavole te ono mora biti...''

''Amy ne mogu da verujem da to i dalje čitaš'' Alice i Eric počnu da me zadirkuju.  Samo sam se nasmejala te prvernula očima. Nisam baš neki fan mitova i legendi ali ovo priča me baš zanima. Nesigurno sam koračala dugim uskim hodnikom hladne pećine, gledajući u izlizani komad papira. Svako slovo je besprekorno napisano. Imala sam osećaj kao da me neka čudna sila vuče da čitam dalje.

''...ubijeno!!''  Šta? Dete koje je rođeno između anđela i čoveka mora biti ubijeno? Ovo nema smisla pomislim u sebi.

''Da kako da nema smisla'' Čujem Zayn'ov glas iza sebe. Glasno se nasmejao te samo prošao pored mene blago me pogledavši izravno u oči. Ostala sam šokirana, kako je znao šta sam mislila? Ima nešto čudno u njemu što me pomalo plaši.

Primetila sam da sam doista zaostala za ostalima te sam spakovala papir u torbu i požurila ka izlazu.

''Čoveče gde si se ti izgubila'' Alice me pita pomalo uplašeno. Nisam imala baš puno vremena za objašnjavanje pošto je profesorka Morris bukvalno navalila da sednemo i prezalogajimo nešto.

''Pauza'' stala je na poveći kamen te počela iz svog glasa da viče.

Sela sam sa Eric'om i Alice na malu kariranu deku te izvadila sendvič iz torbe. Alice je kao i uvek puna priča o čudovištima koje su navodno mogu naći u pećinama. Eric je sluša veoma skoncentrisano i pohlepno prikuplja sve informacije. Nešto me je i dalje teralo da pročitam onu priču do kraja te sam opet izvadila papirić iz torbe i nastavila da čitam.

''Anđeo koji učini prestup i zaljubi se u ljudsko biće bejaše proteran, te postaje pali anđeo. Čovek koji učini prestup i zaljubi se u anđela ili pak đavola osuđen je na večnu patnju.'' Na dnu papira su se nalazili neki znakovi nalik na pečate. Pokušala sam ih dešifrovati ali mi nije uspelo.

Osećaj nelagodnosti me obuzima polako te počinjem da gledam oko sebe. Celo vreme sam imala osećaj da me neko posmatra i to me je pomalo plašilo. Prvo sam bacila pogled ka grupici umišljenih devojaka koje su sedele do nas, zatim na grupu momaka, onih za kojima cela ženska populacija u školi ludi, te na štrebere ali niko od njih nije gledao u mene. Moj pogled se susretne sa crnim očima. To je on, on je celo vreme gledao u mene, pomislim u sebi. On se samo nasmejao te ustao i krenuo ka meni.

''I jesi pročitala tu glupu priču'' pita sa osmehom na licu. Kada je Alice videla da nam se Zayn približava, očima daje Eric'u signal da njih dvoje treba da idu. Pokušala sam da ih nagovorim da ostanu ali beznadežno.

''Da, i samo da znaš priča nije glupa...'' kažem mu pomalo arogantno. Ne razumem ga, ponekad je hladan, ponekad veseo i nasmejan. 

''Oh stvarno'' kaže te čučne tačno ispred mene. Šake su mu bile skupljene te prsti na rukama ispreplitani. Moju pažnju pak privukao je prsten koji je imao na svojoj ruci. Taj znak, videla sam ga pre...

''Svidja ti se'' pita te pokaže prsten. Osetila sam malu nelagodnost te veliku temperaturu u obrazima.

''Da'' zamucala sam. ''Lep je'' dodala sam te se nasmejala. On je uzvratio osmeh te se nagnuo malo bliže meni.

''polazak'' glas gospodje Morris bukvalno pokida tišinu izmedju nas te se Zayn i ja trgnemo. On pruža ruku kako bi mi pomogao da ustanem te bez reči odlazi.

Alice mi prilazi sa čudnim smeškom na licu.

''Iiiiiiiiiiii'' veselo me pita. 

''Šta i? pitam je pomalo zbunjeno.