Srednja škola ... Taman završiš osnovnu a moraš u srednju. Druga sam godina ali i dalje mrzim činjenicu da posle osnovne moram u srednju, mrzim školu. Alarm me budi 6:30 da ustanem i da se spremim pa da krenemo .
Odlažem alarm jer sam to ipak ja spavanje kao smisao života, nastavljam da spavam . Sve dok majka ne uleti u sobu i počne da se dere
"Aleks jesi li ti normala 7:30 je mislila sam da si se već probudila " mora ona od ranog jutra naravno ali kada sam čula koliko je sati samo sto se nisam onesvesila ustajem i uzimam stvari i čujem majkuu kako se opet dere
"Mogla si bar sobu da sredis , vidi u kakvom je haosu! " , hoću kako neću, svakako sam ponela sve sto treba, ostatak ce svakako da se baci, pravim se da je nisam čula i ulazim u kupatilo da brzinski operem zube i da se umijem . Oblacim svoje crne farmerke i belu majcu tako da uspem da slozim neku sportsku varijantu. Nikada me nije bilo briga kako izgledam, uvek bih zgrabila prvo šta mi je palo pod ruku , puštam svoju braon kosu koja sa svojim velikim loknama skoro dolazi do polovine ledja . Ulazim u sobu da uzmem mobilni i za trenutak stajem, gledam praznu komodu sa knjigama, ostale su samo par knjiga koje nisam ponela, volim da čitam umiruje me, učini da zaboravim na stvarni svet, ,moji zidovi na kojima je do skoro bilo previse slika sada su još malo pa prazni jedino sto stoji na zidovima su medalje, a na mestu gde je stajala zastava Crvene Zvezde sada je prazno, ovo mesto nece biti vise moj dom, prekidaju mi se misli jer cujem majku kako se opet dere jer samo i ume
"Alleeeksss silazi " uzimam loptu i crni ranac sa belim natpisom sa strane, obuvam bele forsice, oblačim Zvezdin duks. Jos jednom se osvrnem da vidim sobu i izlazim .
"Setila si se da sidjes ?"pita me majka. Pored stolčića sedi Aleksa koji me gleda kao da mu nista nije jasno. Inače Aleksa je moj maljadji brat ,on ima 8 godina i nekada ume da bude jako naporan, tačnije vrlo često ume da bude naporan, ali mi je najbitnija osoba u životu pa ga trpim. Izlazimo iz kuće ulazimo u kola. Malo sam nervozna, ali šta može da krene na loše? U glavi mi se mota brdo pitanja . Posle par sati vožnje stigli smo u moj novi dom . Izlazimo iz auta vidim jako veliku staru zgradu koja izgleda jako lepo u kojoj ću provesti narednih 3 godine , ovo je sada moj dom . Ulazim u svoju sobu 185 i ugledam dva kreveta jedan je prazan to je ocigledno moj a drugi je prekriven roze prekrivačem nekim plišanim igračkicama, a na stolu ima previše , ali stvarno previše šminke, prevrćem očima, nisam to zamišljala to baš tako.
"Zdravo ja sam Aleks "
ŞİMDİ OKUDUĞUN
Na Marakani
Romantizm"Jesam li ti rekao nekada koliko te volim?" " Nisi" rekla sam gledajuci ga u oci "Volim te najvise na svetu koliko god neko moze da voli ,volim,volim te vise od zvezde"
