Prošla je još jedna neprospavana noć nakon mnogo godina.U početku,kad sam tek došla u Hrvatsku noćima nisam mogla spavati.Mnogo noći sam provela plačući,vrištajući.Vikala sam njegovo ime.Glavu bi uvijek zabila u jastuk i jecala.Čak bi se nekada i išla rezat.Zašto?Da mi bude lakše.Ne bi se riješila sve muke,ali većine bi.Na neki način me smirivalo kad sam gledala krv kako mi teče niz ruku.Nekad bi se i nasmješila.Mnogi su mi rekli da je to samoubojstvo,ali nisam obraćala pažnju na njih.Da su znali kakvo je moje stanje bilo mislim da...ne znam što bi napravili.Ali mi ne bi toliko sudili.Mah,koga ja lažem,sudili bi mi još više.Ustala sam iz kreveta i mrzovoljno pošla prema kupaoni.Stisnula sam kvaku,ali vrata se nisu otvarala.Nisu valjda..?
,,A-a...nećeš me dobiti nikad"-čula sam Brunu kako se dere u kupaoni.
,,Sad si moja!"-i čula sam Neymarov glas.Malo poslije sam čula stenjanje.Ne rade li oni valjda?Uh!Mrzim ih,mrzim i da li sam spomenula da ih mrzim?
,,Vas dvoje izlazite odatle,istog trena!"
,,Martina gubi se istog trena!"-ma nemoj Neymar...bezobrazni smo?
,,Khm,khm..što si to rekao?Da li ste vi zaboravili čiji je ovo stan?"
,,Čula si ga Martina gubi se!"-opa,Bruna je bezobrazna?Nakon što napravim ovo što namjeravam...mislim da će pripaziti idući put što govorim.Možda je gospodin Santos na njenoj strani,ali Adriana više neće biti.Otišla sam se u sobu obući.Kad sam se obukla,uzela sam ključeve,mobitel i novčanik te izašla iz stana.Nisam zalupila vratima.Nisam ih htjela uništiti,ne još.Tek sam ih neki dan kupila i stavila na štokove.Ne bi bilo fer prema vratima.Izašla sam iz zgrade i ušla u auto.Brzo sam vozila i stigla do posla.Ušla sam u bolničku zgradu i otišla na svoj kat.
,,Jutro"-veselo sam ih pozdravila.Čak i Anu.
,,Ohoho netko je imao prekrasnu noć sa Neymarom?"-pitala me Anita.
,,Ne"-jednostavno i kratko sam odgovorila.
,,Onda je netko drugi"-veselo je rekla Nikolina.Ona je ako ju već nisam predstavila m.sestra.Cura je zakon.U slobodno vrijeme se družimo.
,,Nije nitko,što vam je?"-pomalo posramljeno sam im rekla.Zar moraju muškarci uvijek imati neke veze sa srećom jedne cure?Sumnjam.Već izluđeno sam prošla pored njih i ušla i Adrianinu sobu.Sada je vizita.
,,Jutro narode"
,,Jutro doktorice"-pozdravili su dečki.
,,Tinaa"-viknula je Adriana.Joj,tako je slatka.Zagrlile smo se.
,,I kako je bilo sinoć?"
,,Dosadno Tina,dosadno.Oni pričaju neki svoj jezik i ja ih ne razumijem uopće"
,,Haha taj jezik ti se zove hrvatski jezik.I pričaju ga jer im je to materinji,baš kao što je tebi portugalski."-nabrzinu sam obavila vizitu.Svi su živi i zdravi.Dobro,nisu sad baš zdravi ali nisu ni jako bolesni.
,,Idemo Adriana"
,,Kuda sad?"
,,Na pretrage"-skočila je sa kreveta i uhvatila me za ruku.Krenule smo prema drugim odjelima.
,,Tina znaš li čuvati tajnu?"
,,Znam...što je bilo?"
,,Ja njima ne vjerujem da mi je Bruna mama"
,,A znaš li ti čuvati tajnu?"-pitala sam ju kad smo ušle u lift.
,,Znam.Ja ti čuvam mnoge tajne"-veselo se nasmješila.
,,Dobro...Adriana,ja sam tvoja mama"
,,Ti?Si moja mama?Prava mama?"
,,Da ljubavi,jesam.Ali to ne smiješ nikome reći,ok?"
