ZABRANJENA MOĆ

Rubin

Hladan vazduh je pekao moja pluća dok sam se probijala kroz njega trčeći dalje od zelenila Central parka, osetila sam ubrzani puls koji otkucava celim mojim telom kada sam se zaustavila na baskraju uglančanog mermera. Bacivši pogled na sat primetila sam da sam se zadržala duže nego što mi je vreme dozvoljavalo i da sam trčala više nego što je moje telo odobravalo. 

"Gospođice", Eva mi je pritrčavala ostavljajući recepciju praznu, "Stigao Vam je paket, tražili su mi da bude lično uručen." 

Lav se opet prepustio tetošenju mene ili je Nadia odlučila da nisam dovoljno toplo dobrodošla u porodicu pa mi je poslala svu toplotu porodice Mayakovsky? Osmehnula sam se svojim mislima dok mi je dah oduzimao reči. 

"Trčala sam", osmehnula sam se Evi kada je moj glas napokon odlučio da bude čujan, "Kakav paket je stigao?" 

Blago slegnuvši ramenima videla sam plamen znatiželje u očima mlade recepcionerke dok mi je pružala kutiju obloženu plavim somotom. 

"Rekli su da je od izuzetne vrednosti", klimnula je glavom svesna da je ispunila svoj zadatak i da nažalost neće biti u mogućnosti da vidi tajnu koju je krila plava kutija. 

"Možeš mi reći da li je kutiju ostavio Lav ili je donela Nadia?", osmehnula sam se željna uputa kome da pošaljem zahvalnicu i grdnju za ovako skupo bacanje novca. 

"Ni gospodin ni gospođa nisu dolazili", očigledno je bila zadovoljna obiljem informacija koje može da pruži, "Doneo ju je kurir." 

"U redu, hvala ti." 

Osmehnuvši se vrsnoj recepcionarki, okrenula sam se na tiho zvono lifta i pustila da se misli roje dok sam gledala tajanstvenu kutiju. Lav definitivno nije bio onaj koji je ostavio, poklone ostavlja u stanu, Nadia uvek želi da me vidi a... Namrštila sam se kada se moja misao susrela sa spoznajom, nadam se da Nick nije mešao svoje prste u moju veridbu. 

Spremajući govor koji ću da održim Nickovoj sekretarici, belina stana me je zaslepila kada su se vrata lifta otvorila. Znala sam da je Lav davno otišao i zato sam u prolazu sa stola pokupila papirić koji mi je ostavio dok sam napamet pratila put do kade. 

Otišao sam ranije u firmu, doručak je u rerni. Volim te.

Osmehnula sam se zahvalna nebesima na vereniku koji ume da kuva i puštajući da voda prekriva dno kade, spustila sam nežnu plavu kutiju i iz tople rerne izvukla kroasane. Lav je pokušao da mi zamaže oči, i pustila sam da mi osmeh lenjo prekrije lice kada sam nakon prvog zalogaja shvatila da mi je zamazao sva čula, ne samo oči. 

Pravilo je bilo da se jede u kuhinji, kupa u kupatilu a nered pravi isključivo u Lavovom delu stana. Mada, osmehnula sam se na prazan stan i prigrlila tanjir i plavu kutiju na put ka kupatilu. Lav ne može da zna da kršim pravila ako ne primeti prekršaj. 

Spuštajući svoje telo u vruću vodu mahinalno sam spustila tanjir na policu pored kade koja je sačuvala moje uživanje malo duže. Udahnuvši miris lavande, dopustila sam sebi da napokon svu pažnju posvetim somotu koji mi je bio nadomak ruke. I ponovno osetivši nežan materijal pod svojom rukom iznenadila sam se količinom ljubavi koju su mi posvetili ljudi kojima sam se okružila. 

Podigavši poklopac tajanstvene kutije oči mi je zaslepilo crvenilo rubina koji je bio u njoj i dok sam ga iznenađeno gledala, pogled mi je privukao natpis iznad rubina. 

Tata te voli. -Christopher Key

Mogla sam da osetim kako mi se krv ledi dok srce zaustavlja dalji rad. Želi da me zastraši i uspeva u tom, moram da budem brža od opasnosti i jača od zla. Da bih pobedila Christophera Keya moram da budem više od Genevieve Montague, devojke poznatih roditelja čiji inat pobeđuje razum. Da bih pobedila Christophera Keya moram da postanem.. Moram da postanem Gina Mayakovsky, žena vođena zakonima ljubavi. 

Osetila sam kako mi hrabrost pali vene dok sam u ruke uzimala dragi kamen u ruke spremna na sledeći korak. Neće me uplašiti, boriću se do kraja. 

I dok mi je skupocena stena sijala u rukama, crvena boja mirisa rđe se stapala sa vodom otkrivajući providnu površinu dijamanta koja je mogla da iseče i najtvrđi duh. I dok sam gledala kako voda u kojoj sam bila srećna postaje crvena, slike su se složile u mojoj glavi.

Uplašio me je. 

Unovčio je odanost mog oca a sada mi je poslao svu njegovu ljubav, poslao mi je blago i požrtvovanost, poslao mi je dijamant prekriven njegovom krvlju. 

I dok sam puštala da svila poput vazduha pada na moje telo žurila sam ka telefonu svesna posledica koje može da prourokuje nedostatak moje brzine. Nikolai i Lav su bili u pravu. Christopher je imao dovoljno novca da se izdigne van granica zakona i sada je došao do nas, došao je po ono što smatra svojim i odneće tu pobedu u rukama osvete. Uspeo je da dođe do ove zgrade i dok sam se približavala porazu na usne sam vezala molitvu da sam jedina kojoj je uspeo da poremeti strah, da sam jedina koja je u opasnosti.

Ruke su mi letele preko brojki kada se Lavovo ime pojavilo na ekranu. 

"Nešto se desilo?" 

"Lave", žurno sam pakovala stvari usresređena samo na njegov glas, "Moraš da okupiš celu porodicu na sigurnom, hitno je." 

"Gina šta se dešava?", sada sam ga zabrinula a zabrinutost donosi brze reakcije. 

Skupivši snagu za objašnjenje bila sam prekinuta i pre nego što sam uspela da počnem. Zvono na vratima označilo je da imam posetu koju sam morala da odbijem. Svakako ću biti raspoložena za goste kada ne budem imala oznaku mete na svom i čelu ljudi koje volim. 

Spremajući se da nestanem u procepu lifta, više nisam čula zvono. Tihi zvuk na vratima je zamenjem glasnim pucanjem metala. 

"Imamo malo vremena da je nađemo, nije mogla da ode daleko."

Žurila sam da odem što pre i što dalje kada su me teške ruke sputale. 

"Imam je."