Inkognito 2021*

PROLOG

Gledam ponovo na sat, iako znam da su prošle tek 2 minute kada sam načinila isti pokret. Vreme tako sporo teče, dok čekam taj telefonski poziv. Poziv koji je spas. Žrtvovaću sebe ako treba samo da je spasim iz njegovih kandži. Osećam i deo krivice, koji me malo po malo davi, jer je ona tamo negde na hladnom , dok sam ja pored kamina.
U kući je sve prepuno FBI agenata, mama i tata izgledaju kao dva duha. Samo duboko disanje njihovog tela odaje da su zapravo živi. I svi čekamo taj poziv. Ali smo svi spremni i na ono najgore.

Telefon zazvoni, u dva koraka se stvorim ispred njega. Čekam znak agenta, pa da se javim. On petlja po nekom uređaju, te mi da znak da krenem.

Podignem slušalicu, u drhtavoj ruci, i prislanjam je na uho.

"Bogdana", jeza mi prođe telom, kada me kroz slušalicu okrzne tako hrapav i dubok glas, koji odaje ogromnu količinu moći koju osoba sa suprotne strane linije poseduje.

"Alene", izgovorim tako promuklim i napuklim glasom. Agent mi rukom pokaže da nastavim dalje, jer moram još najmanje 30 sekundi da održim vezu, kako bi konačno otkrili lokaciju na kojoj je drži.

"Gde je ona? Učiniću sve , samo nju pusti. Molim te." Na kraju me i suze savladaju, te osetim njihovu slanoću na usnama.

"Baš sve? Pa i to da provedeš život sa mnom, daleko od svoje porodice?"

"Spremna sam." Noge mi klecaju dok čekam njegov odgovor.

"Zar si stvarno toliko naivna, pa da misliš da ću ti poverovati? Bogdana moraćeš, da pužeš kako bih te primio natrag."

" I na to sam spremna. Samo ako nju pustiš."

"Dobro, videćemo, na šta si sve spremna kako bi došla do nje. Uzećeš svoj automobil i krenuti prema izlazu iz Chicaga. Potom ćeš se odvojiti na traci za grad Evanston. Vozićeš do njega, a potom kroz Currey park. Čekaću te u napuštenom skladištu. Ali pazi Bogdana, moraš biti sama u suprotnom Jovana odlazi u nebo! Jesi li razumela?"

Gledam kako mi agent rukom pokazuje da je otkrio lokaciju na kojoj se nalazi.

"Biće kako ti kažeš. Želiš li još nešto?"

"Samo tebe драгая моя!"

Prekine mi poziv, a ja se zateturam unatrag. Bože samo da sve dobro prođe. Samo da je ona dobro!

"Idemo!" Agent naređuje i svi su u stanju pripravnosti. Priđem mami i zagrlim je.

"Sve će se dobro završiti. Nemoj da brineš, vratiću se s njom. Obećavam." Tata prilazi i grli nas obe.

" Čuvaj se, molim te. Ne možemo i tebe izgubiti."

"Nećete izgubiti nijednu."

Agent me rukom pozove i to je znak da moramo krenuti.

Vozim se kroz tamnu noć. Temperatura je blizu nuli. To je normalno za februar u Chicagu. Iako je grejanje u autu pojačano na maksimum, i dalje mi drhte ruke. Ne osećam sigurnost iako znam da agenti voze za mnom, udaljeni na pristojnom rastojanju.

Prošlo je već mesec dana kada sam zadnji put videla sestru. Čvrsto verujem da će Alen ispoštovati svoj dio dogovora i ostaviti je na životu. Sa mnom nek radi šta god želi.

Nakon sat i po' vremena dolazim u Currey park. Slabo je osvetljen što mi predstavlja veliki problem dok tražim skladište. Uz malo muke ugledam veliku zgradu i otvorena metalna vrata.
"Mora da je to, to!" Na mom grudnjaku je prikačena bubica, tako da agenti mogu čuti svaku reč, dok sam s njim. Plan je dobro razrađen, samo da se još uspe realizovati, pa da muka konačno prođe.
Treba samo da uđem i uverim Alena da sam glupo i nepromišljeno postupila, kada sam otišla od njega. Da pusti Jovanu da ode mojim autom kući. Tada bih ostala nasamo s njim i onda bi nas FBI agenti opkolili sa svih strana, ne bi imao kud. Čak ni njegovi ljudi ne bi uspeli brzo da reaguju. Takav je plan, pomalo riskantan, ali bitno je samo da je pronađemo živu. Ostalo je nebitno.