Šansa koju nisu imali

Prolog

22. maj 2015. godine

Pretpostavljam da svako u životu doživi nervni slom, pretpostavljam, nisam sigurna. Ja nisam jedna od tih osoba. Ma koliko bolelo stoički ću sve podneti. Život me nije mazio, otac nepoznat, majka mučena duša koja je jedva spajala kraj sa krajem, brat propalica a ja . . . ja sam ona devojka koja je negde usput izgubila osmeh. Kako? Život, prosto dogodio mi se život.

Govore za mene da sam prelepa.

Druge devojke mi zavide.

Muškrarci me stalno obleću.

Ali sve je to maska. Ispod lepote bogom dane i bistrog uma nalazi se jedna uništena duša, žrtva koja plaća ceh tuđih loših odluka.

Imam tačno tri meseca da sredim život jedine osobe na ovom svetu koja mi je ostala, moj brat, Ronald.

On ne zaslužuje ovo što radim za njega ali ja ionako nemam šta da izgubim.

. . .

Okrenem se ka pokvarenom detektivu koji želi da me iskoristi i udahnem duboko.

- Pristajem – sklopim oči.

- Odlično, donesi nam informacije koje su nam potrebne i tvoj brat je slobodan.

- Govoriš kao da je to završena stvar.

- On je već pao na tebe, tvoje je samo da se zadržiš dovoljno dugo u njegovom životu da bi saznala sve što me interesuje i ukoliko bude trebalo svedočićeš na sudu.

- Kako mogu biti sigurna da ćeš ispuniti svoj deo dogovora?

- Ispuniću – bacio je ispred mene debelu fasciklu.

- Rex Felton je tvoja jedina briga.

. . .

Nešto kratko od mene i posvećeno zbog toga neću odgovarati na komentare koji se tiču ove priče.

Uživajte