ZABRANJENA LJUBAV

POGLAVLJE14

Vec mesec dana ja i Adrian se tajno nalazimo u nasoj tajnoj kuci. Za nju niko ne zna,bar ne nasi roditelji.Pokusavamo na sve nacine da to sto nas dvoje imamo sacuvamo.I nije tesko,ali je naporno,jer lagala roditelje nisam nikada i to me izjeda,ali posto je ovo jedini nacin mogu da ga prihvatim,a znam ni da Adrianu nije nista bolje al' pokusavamo.Ali ipak osecam da ce se nesto strasno i grozno desiti bas danas,ali sta to ne znam.

"Hej ljubavi sta je bilo"pitam me Adrian,dok me grli iza ledja

"Imam cudan osecaj"odgovaram

"Kakav osecaj"pita namrsteno,jer i on kao i ja dobro zna da to nikada nije dobro

"Ne znam......kao da ce se danas nesto lose desiti"kazem,a on me okrene prema sebi i pogledame

"Hej nemoj da opterecujes svoju glavu time,dok god smo nas dvoje zajedno niko nam nista ne moze"tesi me,a ja se nasmijem

"Sta bi ja radila da nema tebe"pitam,a on mi pokloni prelepi osmeh

"Ne znam,ali znam sta se meni sada radi"kaze podizuci obrve,a ja se nasmije

"Perveznjaku"

"Sto sam ja perveznjak"pita me

"Kako sto,samo na to mislis"odgovaram

"Dobro,dobro,a sta ce mo da radimo"pita me

"Pricaj mi nesto o sebi"pitam ga

"Sta da ti pricam kad sve znas"kaze mi

"Ne znam,zainteresuj me"odgovaram,a on mi se nasmesi

"Ovak znas da imam sestru koja se zove Sabrina i majku i oca koji se zovu Sebastijan i Amanda"kaze,a ja ga prekidam

"Ma ne zanima me to"govorim mu

"Pa sta te onda zanima"pita,a ja malo razmislim

"Kako si postao vampir"pitam ono sto me prvo zanima,on me gleda pa sklopi oci

"Recu ti,ako i ti meni kazes"odgovara,a ja klimam glavom

"Ovako......"

FLASHBACK

Bio je to dan kao i ostali dani u Londonu,sedeo sam u svojoj kancelariji i razmisljao sta danas da radim.Zivot mi je dosadio a kao plemic nisam bas nesto imao prava da se zalim.Otisao sam da obidjem svoje imanje,kao i svaki drugi dan.

Nadgledao sam ga,a posto nije bilo velikih problema,otisao sam da jasem Maksimusa,on je cisto krvni arapski crni konj.Bio je jedan od najboljih uzjahao sam ga i krenuo niz polje.Voleo sam da jasem tim poljim,sve dok nisam dosao do jednog izvora i pustio Maksimusa da se napije vode,a kada sam krenuo da se vratim kuci vec je bio mrak.Jahao sam polako,sve dok nisam zacuo neko suskanje iza sebe.Pogledao sam levo desno,ali nikoga video nisam. Krenuo sam ponovo da se krecem sve dok Maksimus nije poceo da divlja,kao da ga je nesto uplasilo,pokusao sam da ga smirim,ali nisam uspeo istrgao mi se iz ruke i otrcao krenuo sam za njim,ali nisam ga uspeo sustici.

"Dodjavola"prozborio sam i krenuo prema kuci,a onda se opet zaculo suskanje i ja sam se okrenuo

"Ko je to tamo"pitao sam,al' odgovor nisam dobio

"Ko je to tamo,odgovorite mi"upitao sam ponovo,ali opet nista izvadio sam mac i poceo da gledam oko sebe,kada sam nesto zacuo iza mene,okrenem se i ugledam velikog crnog medveda.Polako sam smirio disanje i napao ga,al' medved je bio brzi i zamahnuo sapom i posekao me u predelu stomaka,ja nisam odustajao i krenuo sam da ga dalje napadam i uspeo sam da ga ranim,ali i on je mene opet na isto mesto ogrebao,samo ovaj put dublje.Medved je pobegao,a ja sam ostao da lezim na zemlji nije mi bilo pomoci,ali ipak sam pokusao da se pridignem i krenem kuci.Do kuce sam hodao usporeno sve dok nisam pao u nesvest,zbog velikog gubitka krvi.

Ujutru sam se probudio u nekoj kuci,nisam ni ja zao sta je to tacno.Pridigao sam se i poceo da istrazujem,jer sam bio jako radoznao,jos kao klinac,a i sada.Polako sam je istrazivao i nisam nasao nista zanimljivo.A kada sam hteo da izadjem napolje neko je vec ulazio u kucu.Ugledao sam sredovecnog coveka i zenu koji su me gledali sa malim osmehom na licu.

"Probudio si se vidim"kaze muskarac,a ja klimam glavom

"Kako se osecas"pita me zena,a ja sam samo cutao

"Pusti ga Amanda,vidis da mu nije do price"odgovara muskarac i stavlja ruku na zenino rame,a ona mi se nasmesi,pa me pita

"Da li si zedan dragi"upita me,a ja odmahujem glavo

"To je cudno,obicno posle preobrazaja su svi zedni"zena se mrsti,a ja je nista ne razumem

"Kakvog preobrazaja"napokon upitam,a oni me pogledaju

"Ti nisi svestan sta si zar ne"upita me muskarac

"A cega ja to trebam biti svestan,ako smem pitati"

"Nicega posebnog"odgovara mi muskarac

"Kako 'nicega posebnog' Nikolase pobogu,pa ovo dete je postalo vampir"zena kori muskarca,a ja gledam raskoracenih ociju

"V....v....ampri"pitam mucajuci,a oni me pogledaju

"Moraces da se smiris mladicu"govori muskarac,a ja ne znam kako

"Kako mislite da se smirim pobogu,pa ja sam postao cudoviste" odgovaram besno

"Nisi cudoviste,samo si postao ono sto ti je spasilo zivot"kaze muskarac

"Spasilo zivot"pitam malo mirnije

"Pa zar se nesecas,imao si oziljke od medveda na stomaku,po svemu sudeci ti si se borio sa njim i ocigledno si izvukao deblji kraj"govori mi,a ja se tek sada setim

"Bio sam skoro mrtav,a vi ste me spasili"vise je bilo cinjenica nego pitanje

"Tako je mi smo te spasili tj. Nikolas"odgovara mi zena,a muskarac klima glavom

"Hvala vam Nikolase"kazem mu

"Nema na cemu...."zaustavi se da bi cuo moje ime

"Adrian"odgovaram na njegovo ne postavljeno pitanje

"Nema na cemu Adrane"toplo mi se nasmesi,kao i ja njemu

"A ja sam Amanda,ako koga zanima"zena govori,a ja i Nikolas se nasmijemo

"Drago mi je Amanda"govorim joj

"I meni je Adriane"odgovara mi srdacno.

END OF FLASHBACK

"I tako sam ja postao vampir"odgovara mi na kraju

"Pa imao si vise srece od mene"kazem mu

"Kako to"pita zbunjeno

"Ja sam morala da trpim bolove koju su bili neizdrzivi za mene" odgovaram mu

"O"prosto kaze

"Ali posle toga,ja sam nasla novu porodicu"kazem mu

"Novu porodicu"pita opet zbunjeno

"Da novu porodicu jer je moju neko ubijo.A ja sam postala vampir dva dana posle"objasnjavam mu,a on klima glavom,u znak razumevanja

EVO SAZNALI STE NESTO I O ADRIANU U TOKU PRICE.JER NE MOGU DA OPISEM VALERIJIN PREOBRAZAJ,A DA NE OPISEMA ADRIANOV.