RECI DA ME VOLIS

POGLAVLJE 1

Svako jednom u zivotu,pomisli sta bi se desilo da zivomo negde drugde,da imamo drugu porodicu,a neshvataju da to zapravo moze biti istina.

Pa da pocnemo.Ja se zovem Stasa Petrovic,zivim u Nisu sa svojom porodicom.Pre samo pet dana sam zavrsila srednju skolu i moram priznati da sam malo tuzna,ali neka ide zivot ja se nezurim,kao sto kaze jedan dio pesme od Alegro benda. A sada da se vratim na moju porodicu.Naime moja porodica je sasvim normalna.....Ma koga ja lazem od moje porodice sigurno nema ludje.Svako u moju porodicu ima odredjenu dozu ludila,a posebno moja braca.Seste tu i tamo,ali nisu lude kao braca.Ali posle nekog vremena naviknes se na to.

"Stasa dizi to dupe i silazi dole",kaze moj "dragi" brat Nenad on je jedan od najirantantnijih osoba koje ja znam.Polako sidjem jer nemam volje nizacim

"Sta se deres moronu",pitam ga,a on se nasmije,pa mi vesto pokaze srednji prst,a ja mu uzvratim uz kez,a on prevrne ocima

"Moramo do Beograda",kaze mi,a ja ga upitno pogledam

"Moramo?",vise je bila cinjenica nego pitanje

"Pa da sta ti tu nije jasno",nastavlja on mene da jebe u zdrav mozak

"Pod moramo,na koga tacno mislis",pitam krajnje smireno

"Pa na tebe oblacicu",odgovara mi.Nenad me je uvek zvao oblacicu jos od kada sam bila mala,ali nikad nisam znala zasto,ali moram priznati da mi se to uvek svidjalo,cak iako nemam vise pet godina.

"Zasto ja",pitam tuzno,jer stvarno ne volim da putujem,pa cak iako je tako malo razdaljina

"Nemoj tu da mi se prenemazes,ne pali to kod mene",kaze uz kez,a ja prevrnem ocima

"Ali zasto?",pitam ga,a on me pogleda

"Videces kad dodjemo",odgovara mi,a ja bez daljih pitanja krenem prema kuhinji,gde je vec bila cela njena porodica

"Dobro jutro spavalice",kaze mama,moja mama je uvek bila nasmijana,ali sada je bila tuzna ali nisam znala sta joj se desava.

"Mama sto si tuzna",pitam je,a ona me pogleda kao i svi

"Nista duso,samo sam navukla neku alergiju",odgovara mi

"Alergiju na pocetku leta",pitam,a znala sam da laze

"Pa da zar ti kao doktor,ne znas za nijednu alergiju",kaze moja starija sestra Smilja.Cudno ime,ali i jako lepo,ona se zove kao i moja baka,koju nisam upoznala,tacnije nisam upoznala ni dedu,ali nema veze.

"Kao prvo ja nisam doktor,vec sam zavrsila za farmaceuta,a kao drugo,znam vecinu alergija,jer kako bi ti inace znala dati neki lek",odgovaram joj podrgljivo,a ona me postrelji pogledom,a ja se isplazim

"Sveznalica",moj brat Marko,a ja mu se nasmesim

"Da ja sam sveznalica",kazem mu,a znam koliko to mrzi, sednem za sto i pocnem jesti moje zitarice.Imala sam osecaj da me svi gledaju,a kada sam digla glavu bila sam u pravu

"Zasto me svi tako gledate?",upitam,a oni me idalje gledaju tuzno

"Sta vam je,sve vas uhvatila alergija",pitam kroz salu,ali oni se ne smiju,a ja se pitam zasto.Odlozim kasiku i pogledam ih

"Sad stvarno,sta se desava,i da li to ima veze sto ja idem sa Nenadom u Beograd?",pitam,a oni su ucutali,a ja sam shvatila da je to

"To je,recite mi sta vas muci",pitam ponovo,ali oni mi ne daju,a ja se razbesnim,inace mi ne treba puno

"Sta se desava?!",pitam glasno,a oni se trznu,ali nista ne govore,a ja ustanem sa stola i krenem u sobu

"Stasa stani",govori moja mama,ali ja je ne slusam