Prva dama druga zena

7

- Tiha si – Aron mi se obraća tek kad smo ušli u naš apartman.

- Samo razmišlam o tome koliko ovo može biti komplikovano – izujem štikle.

- Dakle Aleksandar. Misliš da je poverovao?

- Ne znam, verujem da jeste ali zvaću majku za svaki slučaj, neka se drži priče da lečim životinje po rezervatima u Africi.

- Izvoli – pruža mi piće.

- Hvala.

- Lejlin otac je jedan od najbogatijih ljudi u Teksasu, sarađivali smo poslovno, tako sam upoznao i njegovu ćerku. Znam da je upoznala supruga kad je dresirao pse za njenog oca ali nikad ga nisam upoznao.

- Da – otpijem dobar gutljaj.

- Da li ga još uvek voliš? – pita me direktno i okrenem se ka njemu. Da li?

Sednem umorno na krevet.

- Nismo ostali u kontaktu nakon prekida, bilo je bolno za mene u početku ali kako je vreme prolazilo bila sam sigurnija u svoju odluku. Ne. Ne volim ga više davno je to bilo ali . . . iznenadila sam se. Iznenada me prošlost udarila pravo u lice.

- Poznat mi je osećaj – nasmešio se.

- Da – nasmešim se i ja.

- I dalje ne shvatam kako možeš da me gledaš svakog dana a da se ne zbuniš, ili ti nije čudno.

- Bilo je čudno ali sa tobom je tako lako živeti.

- Nedostaje mi dom – priznam.

- Mama, tata, životinje, prijatelji . . . ovo je lako, nije teško pretvarati se da si neko drugi ali nije moj život.

- Ja mislim da si se sjajno uklopila, prezentuješ sliku žene kakva mi je potrebna u javnosti.

- Ja nisam ta žena.

Nakon što sam to izgovorila on nije rekao ni reč, samo je gledao u mene. Ne znam o čemu razmišlja ali naslućujem da je ozbiljno. Odjednom vazduh kao da postaje gušći a moje disanje izraženije. Nikad zapravo nisam razmišljala o njemu kao o muškarcu, više je kao muž moje sestre, otac njene dece a uglavnom političar, a sada me taj političar gleda kao . . . ne želim da priznam ali od tog pogleda srce mi kuca brže.

- Umorna sam, mislim da ću se istuširati pa onda na spavanje – pokrenem se.

- U redu, ja ću da obavim neke razgovore pa onda idem pod tuš.

Problem sa ovim apartmanom je taj što je imao samo jedan krevet, što i ne čudi jer smo mi za svet muž i žena. Kada najviše želiš da zaspiš tad ti se ne da. Čujem ga, svaki njegov pokret, glas, šum . . . i to me strašno nervira. Ne želim da razmišljam o njemu.

. . .

Budim se od prevelike vrućine ali to me ne zaprepašćuje toliko kao činjenica da da su Aronova ruka i noga prebačene preko mene. Pokušam polako da se pomaknem ali on ispravi ruku pa me još više približi sebi. Spremam se za drugu rundu bežanja ali srećom telefon me omete. Sačekam da se Aron skloni od mene i ugasi telefon.

- Dobro jutro – pozdravlja me.

- Dobro jutro.

- Jesam li te znječio?

- Umalo.

- Izvini, nemirno spavam.

- U redu je – ustanem.

- Imamo dva pojavljivanja danas u javnosti nakon toga idemo kući.

- U redu.

Pojavljivanja u javnosti podrazumevaju osmeh. Pružam podršku Aronu dok se on trudi da šarmira glasače, mada kako mi se čini on šarmira i mene. Kamere ga vole.

. . .

- Stigli ste! – Eva nam je prva potrčala u zagrljaj.

- Jesmo – poljubim je pa je prepustim ocu.

- Lutko tatina.

- Gde je Dejvid? – pitam Lukresiju koja nam se pridružuje.

- Igra igrice na kompjuteru.

- Idem da ga vidim.

Pozdravim se sa Dejvidom i odem u sobu da se presvučem. Zastanem jer ugledam neku svesku na mom krevetu.

- Šta je ovo? – otvorim i počnem da čitam.

Ovo je neki dnevnik. Prođem letimično stranice i vidim da se spominje Aron, deca, karijera, Bet . . . .

- O Bože! – ovo je dnevnik moje sestre.

Sednem na krevet i krenem da čitam od početka.

Osećam se glupo dok ovo pišem ali psihijatar insistira a ono što on kaže podržavaju moja majka i Aron. Kako da počnem? Možda od Dejvida? Juče sam prvi put izgubila kontrolu. Nisam pila alkohol ceo dan i bila sam ponosna na sebe, rekla sam to Aronu za vreme večere ali njemu nije bilo važno. Bila mu je važna samo kampanja sa onom njegovom fuficom Anom, a moja majka? Njoj ništa što uradim nije dovoljno dobro. Ustala sam i otišla pravo u spavaću sobu, izvukla sam svoj štek i aroma me je opila . . .

Taj ukus viskija koji klizi niz moje suvo grlo je neverovatan, jučerašnji dan je odmah bio bolji, ali David je ušao u moju sobu i uhvatio me na delu. Zapretio je da će reći ocu a to nisam mogla da dozvolim jer ako Aron sazna ponovo će mi ukinuti kartice, kretanje . . . uzeće mi sve . . . Nisam htela da ga udarim ali on je stalno pričao i pričao a ja sam samo želela da ućuti i ostavi me sa flašom . . . i ućutao je a moja ruka je bila u vazduhu . . . Onda je ušla moja majka i za par sekundi sredila sve. Naravno, ne postoji to što ona ne može da sredi . . .

Stavim ruku na usta. Ne bi trebalo ovo da čitam. Skopim, oči i nasumično otvorim stranicu.

Gledala sam ih noćas . . . Naravno on je mislio da svi spavamo ali ja nisam, ne mogu da spavam jer mi treba nešto da me digne . . . Videla sam kroz prozor kada je Stivens uveo neku plavušu na zadnji ulaz . . . hm . . . moj dragi muž i ja koristimo isti ulaz za naše igračke. Bila sam tiha, pratila sam je i videla da je ušla u onu sobu, zvučno izolovanu sobu u kući, sobu kojoj samo on ima pristup. Navodno tamo radi ali ja znam, znam da tu jebe Anu, Brendu, ovu plavušu . . . Ali plavuša je bila nova, nije zatvorila vrata jer sam čula uzdahe. Posmatrala sam ih . . . gledala sam kako je tuca . . . drži je jednom rukom za kosu dok je drugom jebe a ona se čvrsto uhvatila za sto i istrtila se što je više moguće . . . Molila ga je, cvilela je a on kao po običaju nije ispustio ni jedan jedini ton i to me je palilo . . . njegova kontrola u seksu me je palila. Uvukla sam ruku u svoje gaćice i počela da se dodirujem jer uprkos svim mojim ljubavnicima nijedan me nije jebao kao on, a tražim ga, tražim ga u svima.

Svršila sam sa njima jer je to jedino od seksa što ću dobiti od njega. Rekao mi je pre tri godine da me nikad više neće pipnuti, da mu se gadim . . . rekao mi je a ja ga i dalje želim.

Zatvorim dnevnik i skopim oči. Disala sam ubrzano.

Ko mi je ovo doneo? I zašto? I šta se dođavola događalo u ovoj kući?