Reiji love story

6: Vratiću je

Reiji POV

  Otvaram oči i pogledam na drugu stranu kreveta. Ona nije tu. Podižem se u sedeći položaj, osvrćem se oko sebe. Ustajem i pretražujem sobu. Nema je nigde. Izlazim iz sobe onako nikakav. Sav raščupan i u izgužvanoj odeći. Ukratko, raspadni sistem. Trčim po hodnicima u nadi da ću je videti negde. U jednom od hodnika nailazim na Melainu. Prepala se jer sam samo istrčao ispred nje. Nije me očekivala.

Reiji: Melaina-čan, da li si negde videla Ariyu čan?
Melaina: Ne, zašto?

  Protrljao sam čelo rukom i opsovao.

Melaina: Reiji-kun, šta ti je? Šta se desilo?

  Uzrujala se. Samo sam je pogledao stegnutih usana.

Melaina: Reiji-kun šta se desilo?! Molim te reci mi! Šta se desilo sa Ariyom?!

  Sad se srvarno brinem. Ne samo zbog Ariye već i zbog Melaine. Kako da joj kažem da je nestala?! Čekaj malo, od kada se ja brinem zbog drugih? Ariya me je definitivno promenila i to za jako kratko vreme. Ne mogu da podnesem sve ovo.

Reiji: Nestala je.

  Rekao sam to, zaobišao sam je i nastavio sa istraživanjem kuće.

Melania: Šta?! Reiji-kun, čekaj!

  Bilo je sve što sam čuo pre nego sam odmakao od nje dovoljno da je ne mogu čuti.

Timeskip

  Pretražio sam celu kuću više od jednog puta. Nisam je našao. Otišao sam na večeru, prethodno se sredivši, jer sam ceo dan proveo istražujuću kuću. Sedeo sam za stolom, gledajući u hranu u mom tanjiru, jedva okusivši nešto. Jednostavno nemam apetita. Osećao sam poglede prisutnih na sedi, ali nisam se obazirao na to. Bio sam previše okupiran svojim mislima. Gde je mogla otići? I zašto? Bože, šta se desilo sa Ariyom? Znam je jako kratko, ali ne liči na nju da ode tek tako i nikome se ne javi.

Persefona: Čika Reiji, šta se desilo?

  Iz misli me je prenuo Persefonin glas.

Reiji: Sve je u redu Persefona, samo sam se malo zamivslio.
Persefona: U redu. Mama, gde je seka Ariya?

  Na sam pomen tog imena obuzeli su me žmarci i oblio me hladan znoj. Ne mogu izbaciti iz glave misao da je možda pobegla. Ali zašto bi to uradila? Možda zbog Laita, ali ne verujem. Obećao sam joj da ću je štititi.

Melaina: Deco, idite u svoje sobe. Adame, odvedi Persefonu u njenu sobu i, ako ti nije problem, pročitaj joj priču za laku noć. Hoćeš li?
Adam: Naravno mama. Laku noć. Hajde Persefona, idemo.
Melaina: Hvala ti Adame. Danijele, Klause, idite u sobe. Treba da spavate.
Deca: Laku noć, mama.
Melaina: Laku noć, deco.
Yui: Deco, hajde i vi u krevet.
Yuina deca: U redu. Laku noć mama.
Yui: Laku noć.

  Deca su otišla iz trpezarije i ostali smo moja braća, Melaina, Yui i ja. Svi su gledali u mene. Moj je pogledje bio spušten, ponovo prikovan za tanjir pun hrane.

Ayato: Dobro, hoćeš li nam reći šta se desilo?
Reiji: Ništa. Sve je u redu.

  Rekao sam odsečno.

Shu: Tako možeš da lažeš nekog drugog, ali mene ne. Sada reci šta se desilo.
Reiji: A od kad to vas brine šta se desilo?
Subaru: Celog života se samo svađamo. I sad kad rešimo da se složimo jednom u životu i da ti pomognemo, ti se ponašaš drsko i ne dozvojlavaš nam to. Sada samo reci šta se desilo i zašto si zamišljen svo vreme.
Shu: Ni na ručku nisi bio, što je jako čudno, budući da ti se to nikada pre nije desilo.

  Podigao sam pogled i odmah ugledao Melanin upitni pogled. Tražila je dozvolu da kaže razlog mog ponašanja. Klimnuo sam glavom u znak ogobrenja. Ja zaista nemam unergije da išta kažem trenutno.

Melaina: Ariya je nestala.

  Prostorijom je zavladala tišina i napetost koja je pritiskala moje grudi. Gušio sam se, a suze su pretile da izađu van mojih očiju i poteku niz moje obraze. Ne mogu bez nje. Jednostavno ne mogu.

Yui: Nestala? Kada? Kako?
Melaina: Ne znam. Jedino što znam je da je nestala, i to mi je Reiji-kun rekao jutros nakon doručka na koji nije otišao.
Kanato: Reiji, gde si bio za vreme doručka?
Reiji: U svojoj sobi... Sa Ariyom...
Laito: Sa Ariyom? Zanimljivo.
Ayato: Laito, zaveži. Nije vreme da provociraš bilo koga, a pogotovo ne Reijija. Budeš li nastavio ovako, završićeš u ružičnjaku, bačen kroz prozor Cordelijine sobe.
Reiji: Imaj na umu da ću ti lično izvaditi srce zbog onoga što si joj pre par dana uradio.
Laito: U redu vas dvojica, ne morate planirati moju smrt zbog jedne male kučkice kojoj sam popio malo krvi.
Reiji: NE ZOVI JE TAKO! I uopšte nisi malo popio! Zamalo nije umrla zbog tvog nedostatka samokontrole! Da nisam naišao, bila bi mrtva!

  Raspreva se nastavila i istom smeru, a u tu su se svađu uključili i drigi. Svi sem Shua smo se svađali. Shu je samo sedeo i ćutao, zamišljeno posmatrajući komad tkanine u svojoj desnoj ruci. Prineo je komad tkanine svom licu. Istog trena se namrštio, a njegov zamišljeni pogled, pretvorio se u pogled pun gadjenja pomešanog sa mržnjom. Reč 'Mukami' je bila sve što je rekao. Tu je reč preturio preko usana sa toliko gađenja i mržnje da bi se svako zapitao da li zaista u jednoj osobi može postojati tolika doza tih osećanja prema nekome. Na pomen te reči, svi smo se ućutali, pogledali prema njemu. Svi smo zaboravili da je tu, zbog naše svađe. Samo se odjednom oglasio i rekao to, svima nama jako poznato, i svima nama jako omrzlo prezime. Pružio mi je komad tkanine, rekavši da ga je našao u mojoj sobi dok me je tražio.

Reiji: Znaš li ko je to bio?
Shu: To je bio Yuma. Njegov bih miris uvek prepoznao, gde god da se nalazim.
Reiji: Iz ovih stopa idem da je vratim. Ne zanima me šta će mi uraditi i da li će mi išta uraditi. Šta god da se desi, vratiću je.
Yui: Reiji, znaš da nije lako pobeći od njih. Možda je ona ta koja treba postati njihova Eva.
Reiji: Yui-čan, kako ne shvataš? NE ZANIMA ME! Ona je MOJA žrtvena mlada i MOJA devojka, i MOJA i SAMO MOJA LJUBAV! Već sam rekao ovo i ponoviću. Bez obzira šta će mi uraditi i šta će mi se desiti, vratiću je ovde. Pa makar žrtvovao moje prokleto srce koje ne kuca iz jednog jedinog razloga, a razlog je taj što nisam rođen kao običan čovek, već kao prokleto biće podzemlja koje je željno ljudske krvi, zvano vampir. Moje srce ne kuca, ali to ne znači da nemam osećanja i emocije, i da ne znam šta znači voleti nekoga. Ova osećanja koja je ona u meni probudila su nešto za šta sam mislio da nikada neću osetiti. Ovog trenutka vam obećavam. Kunem se u svoj prokleti život, ako bude bilo potrebno, žrtvovaću isti, ali ona će biti ovde.

  Izašao sam iz trpezarije ostavljajući ih da gledaju za mnom, raširenih očiju. Ne zanimaju me njihovi prigovori i protivljenje pojedinih. Rekao sam šta sam imao. Ne zanima me šta će se desiti posle, zada je bitno da je vratim. Ako moram ubiti proklete Mukamije, ubiću ih, ali ću makar ispuniti obećanje, vratiću je tamo gde i pripada. Vratiću je meni.