Možda si to ti (Završena)

37. deo

Nina

Pokušavam ostati smirena pred njim. Kolena mi iznenada zaklecaše zbog njegovoj opojnog pogleda. Topim se. Pridržala sam se za zid ne bih izgubila ravnotežu nad sobom. Progutam knedlu i sklonim pogled sa njega na pod.
,,Spavaću večeras na kauču uz televizor."
,,Ne pričaj gluposti. Pored toliko kreveta u kući spavaćeš na kauču."
,,Dobro, spavaću u gostinjskoj."
Ustao je sa stepenika i stavio ruku na zid preprečivši mi put.
,,Te sobe nisu sređene i služe za goste."
Nervozno se nasmejem i popnem na jedan stepenik više.
,,Šta je sa Vanesinom sobom?"
,,Mama drži sobu zaključanu. Ne voli kada neko boravi u njoj osim nje same."
,,Nemanja."
,,Nina."
Uzdah mi beše isprekidan od njegove blizine.
,,Dobro. Kada već insistiraš."
Nasmešim mu se i pođem na sprat. ,,A gde ćeš ti spavati?" Upitam ga okrenuvši se.
,,Videću. Prvo moram da izbacim Dušana iz tvoje sobe pa da ga pošaljem kući. Onda moram da obavestim i Kristinu da ti promeni posteljinu. Imam i neke obaveze oko faksa. Večeras svakako ima da legnem kasno."
Uputim se prema svojoj sobi kako bih uzela pidžamu. Dušan, poput kakvog mrtvaka, leži opružen na mom krevetu grleći moj jastuk.
,,Ovo se ranije nije dešavalo."
Kaže mi Nemanja stavši pored.
,,Nadam se da se neće desiti ponovo. Zavolela sam ovaj krevet."
Uzela sam trenerku i belu majicu te sam se zaustavila nasred sobe.
,,Moram da se istuširam."
Nemanja odmahne glavom. ,,Kod mene ćeš."
,,Nemoj da ulaziš uopšte."
,,Sem kupatila nemoj da si zaključala moju sobu."
Napravim grimasu na njegov račun te izađem iz sobe požurivši da što pre nestanem.

Sveže istuširana bacila sam se na njegov krevet. Legla sam na jedan jastuk zagrlivši drugi. I jedan i drugi upiti su mirisom njegovog parfema. Utonula sam u potpunosti zaboravivši gde se nalazim.
Iskolačim oči te legnem na leđa.
,,Prestani, Nina. Glupačo."
Trgnem se kada on uđe u sobu.
,,Šta ti je?" Upitao me je šetajući po sobi. U potrazi za nečim otvorio je sve moguće fioke.
,,Ništa." Bacila sam glavu natrag na jastuk i okrenula mu leđa.
U pozadini se začulo šuškanje papira.
Onda tišina. I dalje osećam njegovo prisustvo u prostoriji. Namrštim se osetivši parfem. Okrenem se i ustanem.
,,Jesi li se ti to namirisao?"
On cokne jezikom.
,,Čini ti se. Laku noć." Sa sve papirima i fasciklama izašao je iz sobe.