Toliko godina je proslo od kad nisam plesala,odustati od sna da budes balerina zbog razmisljanja o buducnosti je sasvim uredu. Ali tek sad kad oko njega plesem i on pokusava pratiti moje pokrete nevjesto shvatam koliko mi fali ovo,koliko ljubav prema baletu nije ugasena.
Polako se okrenem par puta ispred njega i padam u njegovo narucije, a on me vjesti uhvati. Pribijena uz njega i opijena njegovim pogledom osjecam kako me blago odaljio od sebe.
-" Trebalo bi da nstavis da pleses prelepa balerino.."
Nasmijem se veselo stajuci na svoje noge.
-" Kasno je..."
Polako se izujem i vratim na trosjed, a on vjesto pridje.
-" Zivot je pred tobom,za snove nikad nije kasno..."
-"Ni za tvoje snove nije kasno"
Pokusam ga ohrabriti.
-" Snovi u mom svijetu ne postoje... Mnoge stvari ne smiju da se dogode"
Zbunjeno ga pogledam, a on se ispravi i ustane.
-"Morao bih sad da krenem..."
-" Uredu, hvala ti sto si dosao."
-"Hvaka tebi sto si me ugostila i drago mi je da smo se upoznali bar malo bolje"
(***)
Proslo je 3 dana, 3 dana od naseg dana koji smo proveli zajedno. Ispitujem sebe da li sam negde pogresila, zasto mi fali jedva da sam ga videla 3 puta u zivotu. Odmah neka blaga struja prodrma stomak kad se sjetim kraj plesa u kom zavrsim pribijena uz njega. On nije kao drugi iz njegove male ekipe. Medjutim strah da ih je policija mozda uhvatila me danas ceo dan polako ubija. Juce sam cula da je policija uhvatila migrante ne verujem da su sa njima pricali lepo.
-" Prosetacu malo mama"
Izjurim iz kuce i ako sam obecala da necu dolaziti ali moram da provjerim... Nije mi trebalo puno da se nadjem ispod mosta i da ga krenem dozivati.
-" Ademe?"
Prvo kazem tiho, kad privucem paznju njegovim prijateljima potom mi jedan od njih pokaze malo prstom iza jednog stuba koji drzi sam mosta. Ni tren nisam sacekala vec sam otrcala do njega.
-"Nina"
Kaze zbunjeno,te se ustane i odlozi knjigu sa strane.
-" Nisam te videla danima i zelela sam da te potrazim..."
-" Ne smes dolaziti ovde upozorio sam te, mogu doci novi clanovi koji te ne znaju sta bih radio da ti se nesto desi?"
Ostro mi se obrati,a ja prodjem pored njega
-" Zasto ti nijesi dosao kod mene?"
Zvucim kao zaljubljena klinka koja ljubomorise i ako nisam klinka,nisam ni ljubomorna... Spojim nase oci nakon sto odgovora nema.
-" Jesam li uradila nesto pogresno?moram da znam."
Pokusavam da odgonetnem tisinu medju nama.
-" Nina,ti i ja smo 2 razlicita sveta... Ne smijes biti u mojoj blizini, a ja ne smijem biti u tvojoj. Pomogao sam ti,upoznali smo se ali najbolje da zaboravis"
-" Zasto da zaboravim!?"
Pitam glasno,jasno,ljuto.
-"Znas li da ne smijes biti u mojoj blizini nikako!"
Prodere se i on, nakon cega zavrsim ispred njega prikovana uz zid dok izmedju nas ne moze ni vjetric da se prosunja.
-"Plasim se za tebe i pre nego napravimo neku gresku koja nas moze skupo kostati bolje da odes kuci i zaboravis da sam ovde"
-"Ne zelim da zaboravim, ne shvatam gde je probelm cega se plasis?"
-"Plasim se samog sebe! I onoga sto bih mogao da uradim!"
Ostanem gledajuci ga u oci.
-"Sta bi mogao da uradis!?"
-"molim te Nina idi"
Odmakne se od mene dovoljno da mogu proci, ali ne uradim to.
-" sta bi mogao da uradis?"
Pitam ljuto, a potom ljutnja nestane kad me opet pribije uz sebe svojim usnama ne svega par centimetara od mojih. Ocima tamnim kao ugalj posmatra moje vodeci borbu sa sobim.
-"Samo treba da odes i da budes srecna jer nisi deo mog rugla"
Izgovara tiho,nakon cega sama spojim nase usne i prodjem te grozne centimetre do najljepse stvari koja mi se desila. Njegove pune usne njezno su uzvartile poljubac dok nastavljam da ga povlacim ka sebi.
-"Shvatas li sta smo uradili?"
Odaljio se od mene poprilicno mrzovoljan.
-" Nina odlazi odavde i zaboravi!"
Prodere se ljuto, uzimajuci me za zglob.
-"Molim te idi dok jos nije pao mrak i nemoj vise da dolazis."
Pusta me kad dodjemo do uzbrdice koja vodi ka vrhu.
-" Ne zelim te Nina i ne smijem da te zelim... Moras da zaboravis jer nemoguci smo"
