Recept za ljubav

Odgovori mi

Ona

Jako sam pritisnula dlan na usne, uplašena da ako ga pomerim nastaće haos. Stisnula sam oči pa ih naglo otvorila. Cela tacna sa kolačima prosula se po podu. Veliko sranje!
U očima su mi se stvorile suze. Od tuge? Ne!
Stvorile su se od smeha koji je pretio da postane histeričan. Njega sam zadržavala dlanom.

Jadna Keti, jadni kolači, jadna tacna. U stvari kad bolje razmislim najgore je prošao pod. Sve se razletelo po belim pločicama. Papuča zahvaljujući kojoj se okliznula i poljubila pod guzicom doletela je do mene. Doslovno.

"Samo probaj!" besno me je gledala. "Ana ne šali se sa životom. Ozbiljna sam!"

Nisam mogla više da se suzdržim. Prasnula sam u smeh. Zvuk koji je dolazio sa mojih usana bio je neartikulisan, histeričan, i jebeno životinjski. Groktala sam. Mrzim kada se to desi. Zvučala sam kao prase.

"Bože pomozi mi da se smirim. Molim te, molim te..." spojila je umazane dlanove i gledala ka plafonu.

Izgleda da sam preterala.

Taman kada sam uspela da se utišam parče kolača poletelo je ka meni, pravo u kosu.
"Jebi se." vikala je i dalje sedeći na pod.

"Gađala si me?" vadila sam fil iz kose.

"Jesam, i opet ću." drugi kolač je završio na mom licu.

"Glupačo ludo." skidala sam parčad sa lica.

"Tako ti i treba. Nastavi dalje da se keziš." Duboko sam udahnula i kolač sa lica bacila na nju. Započeo je rat. Pravi rat. Borba sa uništenim kolačima. Par minuta kasnije obe smo sedele na pločicama umazane od glave do pete.

"Šta se ovde desilo?" Strogi muški glas nas je prepao. Keti je prva skočila, gledajući u svoje prste.

"Ja... imala sam... bilo je slučajno. I ispala mi je ta-tacna... i onda..." Pokušala je da objasni Tomu šta se desilo, kao i uvek nespretno.
Morala sam da je spasem inače bi se zapetljala u svojoj priči.

"I onda sam krenula da joj pomognem ali mi se okliznula papuča. I ovo je ishod te akrobacije." Spustila sam ramena. Keti je gledala u mene, imala sam osećaj da će joj oči ispasti iz glave. Tom je pogledao u meni, pa u nju.

"Ketrin jel to istina?"

"Da, d-a. Tako neka... nekako." mucala je. Nikada od nje lažov neće biti.

"Imate ravno deset minuta da očistite celu kuhinju. Da li sam jasan?" Ne sačekavši odgovor izašao je iz prostorije.

"Ti si kriva, za sve!" ljuto je procedila kroz zube.

"Nije meni ispala tacna. Nemoj da se duriš nego počni sa čišćenjem. Znaš da je gospodin Mišićavi tačan kao švajcarski sat?"

Tom je zaista bio zgodan čovek. Visok, krupan i užasno mračan. Kod njega u restoranu smo često dolazile da pravimo desert jer je jednom prilikom došao pijan u kuhinju i otpustio pola radnika. Čula sam da je to imalo veze sa Sofijom.

Posle osam minuta kuhinja se sijala. Polako sam započele novu turu kolača. Sat vremena kasnije posmatrala sam Keti kako pažljivo prenosi tanjire. Okrenula sam se ka krofnama i uslikala svojih ruku delo.

" I šta misliš?"  poslala sam poruku na dobro poznatu adresu. Čoveku koji je jednom svojom porukom znao da popravi dan.

"Mislim da mi se sviđa. 😍" odgovorio je brzo.

"Jel se to njemu tako smeškaš?" drugarica me je prepala. Umesto odgovora samo sam klimnula glavom.

"Ana stvarno mi nisi jasna. Zašto mu lepo ne kažeš da si ti iza ekrana? Koliko dugo to traje, mogla si mu sto puta reći. Više sa njim komuniciraš nego sa Ralfom."