Perfect love

9: Hoću da pomognem

Tara POV

  Vratila sam se kući, skuvala sebi čaj i izašla na balkon svoje sobe. Sedela sam tako na stolici i razmišljala zašto je ono napisao.

"Pozovi me - Suga".

  To mi se stalno vrtelo po glavi. Nisam znala šta da radim. Pogledala sam na sat mog telefona. Bolo je oko 23h.

" Šta ako spava? Ne bi bilo fer ako bih mu uskratila očigledno potreban odmor".

  Razmišljala sam i gledala u broj telefona na papiru.

- Svako normalan bi u ovo doba spavao, a ja se razmišljam da li da okrenem broj sa papira. Bože Tara, popij taj čaj i idi u krevet - razgovarala sam sama sa sobom, pitajući se da li sam dobro. Popila sam čaj, oprala šolju, obavila higijenu, a zatim se lepo ušuškala u krevetu.

Suga POV

  Sedeo sam na krevetu, naslonjen na jastuk i crtkarao nešto po svesci. U trenutku me je prekinula vibracija telefona, koju je pratila melodija poziva. Na ekranu je pisao nepoznati broj. Uzeo sam telefon i javio se.

- Halo?- čuo sam glas sa druge strane slušalice.

- Dobro veče - rekao sam, dok sam jednom rukom držao telefon, a drugom rukom i dalje crtao.

- Da li je to Suga? - upitala je pomalo bojažljivo.

- Da - odgovorim i dalje odsutno.

- Pa, napisali ste mi ovaj broj danas u poslastičarnicu. - tek kada je to rekla, odložio sam svesku i olovku sa strane.

- To ste Vi? Mislim da Vam i dalje ne znam ime.

- Zovem se Tara. Ja Vas i dalje znam kao Suga.

- Svi me znaju kao Suga. Nego, ja bih da prestanemo sa persiranjem, ovako privatno. Naravno, ako se slažete - rekao sam uz blagi smešak.

- Naravno. Mada bih ja nastavila sa persiranjem u publici.

- Kako god Vama odgovara. Pardon, tebi. - kažem i zasmejem samog sebe.

- Pa. Mogu li znati razlog zbog koga si mi ostavio tvoj broj?

- Ah da, to. Pa, video sam kako crtaš. I pošto si rekla da to radiš kad ti je dosadno, pomislio sam da bi bilo lepo da te pitam da li bi, možda, nekad, išla sa mnom da slikamo? - upitam malo postiđeno. Ne pamtim kada sam zadnji put pričao sa ženskom osobom ovako.

- Volela bih. Ali imam dosta posla. Ovih dana ima dosta narudžbina za rođemdanske torte i još neka slavlja.

- Shvatam. Uskoro momci i ja imamo koncert, pa smo takođe jako zauzeti. Zvaću te da bi smo se dogovorilu oko toga.

- U redu. Srećno sa pripremama za koncert.

- Hvala - uzvratim uz mali osmeh.

- Laku noć - kaže i čujem šuškanje ćebeta.

- Laku noć - uzvratim i prekinem vezu. Osmeh mi je ozario lice i nastavio sam da crtam.

Timeskip

  Dogovor je pao da se nađemo kod poslastičarnice, dan pred koncert. Čekao sam je oko minut, a onda sam je video kako dolazi sa parkinga iza radnje.

- Zdravo - rekao sam i osmehnuo se.

- Zdravo i tebi - uzvrati sa osmehom.

- Pa? Šta si planirao? - upita me zakopčavajući tašnu.

- Pa, planirao sam da te odvedem do muzeja, onda kod mene, da slikamo. Naravno, ako voliš muzeje i slikanje.

- Muzej mi zvuči kao divna ideja. Ali na šta si mislio kada si rekao "kod mene"?