Prljava igra

Run

Iz sna me trza zvuk mobilnog.Polako otvaram oci i ukljucujem lampu.Ocima je potrebno da se naviknu na svetlo.Uzimam mobilni i ugledam poznato ime.Pa pola dva ujutru je,zasto me sad zove?Zasto me uopste zove?Ipak pre nego sto je prekinuo pritisla sam zeleno dugme i prislonila telefon uhu.

"Em" nezan promukli glas se oglasio.Nesto me je steglo u srcu.Zar ovako utice na mene i preko mobilnog?Cujem izdah s njegove strane i odlucujem da ne precutim ceo razgovor.

"Molim" rekla sam pomalo drsko,ali ipak tiho.Ne zelim da nekoga probudim.A posto Dzer ima lak san,plasim se da bi se to moglo dogoditi.

"Trebas mi" legla sam na ledja i gledala u plafon.Ne znam sta da mu kazem.Potreban je i on meni,ali znam da ne smem da mu kazem.Izgledace kao da manipulise mojim mozgom.Cutacu i cekati da cujem sledecu recenicu.

"Mozes li da dodjes kod mene?" cula sam uplasenost u njegovom glasu.Mozda se nesto dogodilo?Zasto je pobogu uplasen i tuzan?Ipak nisam znala sta da mu odgovorim.Pogledala sam na sat,otkucavao je pola tri.Ne smem da ga ostavim samog.Ne znam,mozda bi trebala da odem,da porazgovaramo.Ispustila sam izdah i uspravila se u sedeci polozaj.

"Cekaj me na stanici" rekla sam i spustila slusalicu.Ustala sam i obukla trenerku i obicnu majcu te izasla laganim koracima.Hodala sam na prstima kako ne bih probudila Dzeremija i Dzenu.Po koji put je pod zaskripeo,ali valjda nisu culi.Nadam se iskreno.Obula sam starke i izasla iz kuce.

...

Vazduh kao da je vikao da ne idem,da se vratim,ali ne mogu.Duboko u sebi znam da sam mu potrebna,a i on meni.Potrebni smo jednom drugom,samo sto on ne gleda na isti nacin kao ja.Ja sam njegova igracka i nista vise.Zvace me kada sam mu potrebna,biti tu kada je usamljen i grliti kada mu treba ljubav.Ali nije me briga.Znaci mi i nikada,nikada mu necu reci da nesto osecam prema njemu,jer osecanja nisu obostrana.Ulica je bila vlazna i plakala sa mnom.Ugasena su svetla u svakoj kuci.Izgleda da sam ja jedina budala koja je napolju u ovo doba,ali kada bi znali razlog bilo bi im sve jasno.Stigla sam do odredjenog mesta i ugledala crnog muskarca,divne gradje kako stoji i gleda u jednu tacku.Crne uske farmerke su mu predivno stajale dok mu je majca bila prilepljena uz telo.

"Ian" viknula sam i tada sam se srela sa prelepim zvezdama.Na licu mu se pojavio preslatki osmeh.Kretao se ka meni,sve dok mi nije prisao dovoljno blizu.Mislim i da su komsije cule zvuk otkucaja mog srca.Ipak ostala sam na distanci i samo ga gledala,cekajuci da nesto kaze.On me umesto toga hvata za ruku i odvodi u slepu ulicu.Sigurno zivi ovde.Sam?Pa valjda ima roditelje,sestru,brata,bilo koga.Stigli smo do male zelene kuce koja je bila prelepa spolja.Imala je sve vrste cveca,drvece sa raskonim granama.Stali smo ispred vrata dok je Ian trazio kljuc pretpostavlja.Pogled mi je lutao.Nikada nisam videla ovu ulicu.

Napokon smo usli unutra.Razgledala sam je,svaki kutak,svaku sobu.Zar jedan muskarac zivi u ovako velikom prostoru?Ipak svidja mi s njegov ukus.Usli smo u malu sobu prekrivenu rucno radjenim crtezima,belim zidovima i muskih stvari.Sela sam na francuski lezaj gledajuci Iana koji je stajao naslonjen na okvir vrata i posmatrao svaki moj pokret.Nasmejao se te poceo da se priblizava.Pitam se koji me je djavo naterao da dodjem kod njega?Ipak zelela sam da znam sta zeli da mi kaze.Seo je pored mene i spustio glavu.Jos je lepsi iz profila.Mogu da vidim svaku crtu lica.Plasila me je njegova lepota.Uhvatio me je za ruku i primakao svojim ustima.Ostavio je mali poljubac na dlan.Spustio je na svoje krilo i isprepletao.

"Hoces li mi ikada oprostiti?" napokon je prekinuo tisinu.Iznenadilo me je njegovo pitanje,jer duboko u sebi zelim da mu oprostim za sve i da jednostavno budem njegova igracka,devojka,sve sto zeli,ali ne zelim da mu kazem sta osecam,ne zelim da me sazaljeva i bude sa mnom bas zbog toga.Izdahnula sam.Ni R od reci.Kao da mi se glas zaustavio na crveno svetlo i vec dugo ceka da se upali zeleno svetlo,ali nista.Podigao je pogled i susreo se sa mojim.Ustala sam i prisla prozoru.

"Povredio si me i nema nacina ni razloga da ti oprostim" mesec me je ispunjavao nekom energijom dok su zvezde ukrasavale mracno nebo.Zelim da mi kaze da nisam njegova igracka,da me voli,da zeli da me ozeni,povrede ostatak zivota sa mnom,ali to su samo bajke,moja bujna masta.Obmotala sam ruke oko sebe i gledala u vlaznu ulicu.

"I ti si mene Em" upila sam reci te se okrenula.Nije vise sedeo nego stajao tacno ispred mene.Kako sam ga povredila?Sta sam mu rekla,ucinila?Prihvatila sam da dodjem kod njega,jer mi je rekao da sam mu potrebna,ali lagao je zar ne?Prevarila sam se oko svega.Mislila sam da je mozda moguce da ga promenim,da promenim bice koje stoji ispred mene i gleda me sa veoma tuznim i ocaravajucim pogledom.Napravila sam besan izraz lica.Prisecam se,ali nista.Ne vidim kada sam ga to povredila.

"Ja tebe?Iane ja sam bila ta koja je pokusavala bar da dopre do nekog dobrog u tebi,ali prevarila sam se.Sve,sve ovo je zbog glupe igre.Sad mi kazi,ko je koga povredio?" pokazivala sam rukama i gledala ga veoma ljuto.Osecam kako mi glas podrhtava,ali nije mi briga.Ovog puta cu rascistiti sve sa njim.Ne zelim vise da se vrtim po krevetu pokusavajuci da zaspim.Ne zelim nocne more,plakanje i patnju.Zelim srecu i zivot.

"Da,zbog igre je sve,ali nisi trebala da saznas.Em ja,kada sam te upoznao zeleo sam da ti se priblizim kako bi dopreo do tebe,kako bi mi sve govorila,ali nisam uspeo.Uspeo sam samo da te povredim,ali veruj mi nije mi to bila namera.Samo sam zeleo da saznam nesto o tebi i tvom zivotu." molim?Da li je Ian ovo izgovorio?Da li sanjam?Pa upravo mi je sve priznao.Ne,ne mogu vise da podnesem ovo.Odlazim ovog trenutka.Klimnula sam glavom i krenula da ga zaobidjem,medjutim uhvatio me je nespremnu i vratio u isti polozaj,ali sada mi je bio mnogo blizi.Mogla sam da osetim njegov ubrzani puls,otkucaje srca i topao dah.Gledali smo se sa nekom pozudom.Zeleli smo oboje isto,ali nisam zavrsila sa razgovorom.

"Prestani to da radis Iane.Ne mozes ovako manipulisati sa mnom.Upravo si mi rekao sve i ne vidim vise razlog zbog kog bih ostala,zato molim te se skloni"  opet sam pokusala da se nekako izmaknem iz njegovog tela,ali bezuspesno.Zatvorio je oci te odmahnuo glavom.

"Ne razumes zar ne?" nakrivila sam glavu i pogledala ga sa zeljom da mi odgovori.Blago se osmehnuo te krenuo da kaze svojim promuklim glasom.

"Sve to sam ucinio kako bi te bolje upoznao,kako bi te osvojio,jer od prvog trenutka kada sam ugledao tvoje oci,znao sam da ces mi umrsiti zivot" spustila sam glavu ocito iznenadjena odgovorom.Ne znam sta da kazem.Mozda bi trebalo da mu kazem svoja osecanja i da zavrsim s tim,ali i dalje ne razumem.Zasto je morao preko igre da me upozna?Mogao je jednostavno da mi pridje i kaze svoje ime,odemo na veceru i upoznamo se.

"Znas da nisi morao preko igre zar ne?Iane ajde recimo da ti verujem,zasto si rekao da sam tvoja igracka i povredjivao me nesvesno?Ljubio se sa Kerolajn pred mojim ocima i provocirao?" malo se odmakao od mene,ali ipak ne dovoljno.Pomazio me je po kosi i pogledao me znacajno.

"Znam,ali ja sam drugaciji.Detalji te ne zanimaju" sta?On se zeza sa mnom.Ne mogu da verujem.Kako njegovi roditelji izlaze na kraj s njim?Verovatno kao i ja,nikako.

"Dovoljno,moram da idem" mrzovoljno sam ga pogledala,ali nije se pomerao.Udarala sam ga po prsima i vikala,ali nista nisam dobila osim njegovog osmeha.Iznenada me je uhvatio za podlakticu i privukao sebi.Pogledao me je jos jednom u oci,a zatim spustio usne na moje.Oci su mi bile sirom otvorene od soka.Medjutim htela sam da se prepustim,valjda sam dobila dovoljno odgovora za veceras.Ali necu prestati ni sa svojim ciljem,a to je njegovo srce.