Prljava igra

Don't go,don't leave me

Polako sam otvorila oci.Kroz glavu mi je prosla sinocna zurka.Naglo sam ustala i gledala okolo.Iana nije bilo.Uplasila sam se i polako krenula ka izlazu.Otvorila sam pazljivo vrata.U hodniku nije bilo nikog.Sve je bilo cisto,kao da niko nije ni bio.Lagano sam koracala.Sisla sam niz stepenice.Culo se neko lupanje u kuhinji.Provirila sam kroz vrata.To su bili Ian i Ker.Izdahnula sam i usla.Oboje su pogledali u mene.

"Dobro jutro Em" rekla je Ker nasmejana.

"Dobro jutro" uzvratila sam osmeh i sela za sto.Ako nisu u vezi,a bliski su,odakle se znaju oni uopste?Nije mi ni na jedno pitanje lepo odgovorio.Mislim da ima puno tajni.Plasim se da ne povredi Ker.Ali sinoc je delovao sasvim dobro.Tacnije spasao me je.Ko zna sta bi se desilo da nije naisao.Neka jeza je prosla mojim telom na ovu pomisao.

"Izvoli" trgla sam se i Ian mi je pruzio tanjir.Prelepo je mirisalo.Iako nisam imala apetit,htela sam da probam.Trudio se verovatno da mi spremi.Razmisljala sam o sinocnom dogadjaju.Onaj momak je mogao svasta da mi uradi da nije Ian naisao.Kaze da nije sa Ker.Kako su se upoznali.Gledala sam ih.Gurkali su se i smejali.Ne znam,neki cudni osecaj je prostrujio mojim telom.Nije valjda ljubomora.

"Um da li mozes da me odvezes sada?" pitala sam ne skrecuci pogled sa tanjira.

"Naravno" podigla sam glavu,napravio je neku blesavu facu.Nasmejala sam se i ustala od stola.

...

"Hvala ti za sve" prisla sam i poljubila ga u obraz.Krenula sam da izadjem,ali me je uhvatio za ruku.Neka jeza je prosla mojim telom.Kao da sam osetljiva na njegov dodir.

"Em da li bi zelela da izadjes sa mnom?" pitao me je nesigurno te spustio glavu.

"Da" odgovorila sam,a on je podigao glavu i nasmejao se.Nikada mi ne dosadi njegov osmeh.Mogla bi da ga posmatram dozivotno.

...

18h jos me nije nazvao.Setala sam po sobi u krug.Sta da radim?Mozda se samo zezao.Da,verovatno je to.Savrsen je.Mora da ima gomilu devojaka.Mozda je sa jednom sada na sastanku,a ja sam sledeca.Joj u sta sam se uvalila.Zazvonio mi je telefon.Poskocila sam.

"Aa Zayn" razocarano sam izdahnula.Moram stvarno prestati da pricam sama sa sobom.

"Em" uplasen je.U pozadini su se cula kola hitne pomoci.Gde je?

"Zayn gde si?" pitala sam zabrinuto.

"Em dodji u bolnicu odmah..ja" odjednom se prekinula slusalica.Nisam ni o cemu razmisljala,samo sam se obukla i istrcala.Trcala sam niz ulicu.Sva sreca pa zivim blizu bolnice.Utrcala sam unutra i otisla kod dezurnog.

"Zayn Malik" gledala sam okolo dok mi nije rekla sobu.Trcala sam hodnicima.

"185,185" ponavljala sam.Nasla.Doktor je izasao i zatvorio vrata.Prisla sam da vidim sta se desilo.

"Doktore,ja sam Ema Watson,drago mi je.Sta se desilo Zaynu?" pitala sam,brzo disajuci.

"Imao je napad.Bio je u kolima na pumpi.Obavestili su nas ljudi.U ruci je imao flasu rakije i ponavljao je vase ime ako se ne varam" odgovorio je.Sta?Ne razumem.Zasto bi Zayn...Svadja!

"Da li mogu da ga vidim?" pitala sam zeleci potvrdan odgovor.

"Mozete,ali samo na kratko" nasmejala sam se i usla.Lezao je nepomicno.Spavao je.Sela sam pored njega i gledala ga.Nisam znala sta da kazem.Pocela sam od uspomena na nas.

"Secas li se prvog dana kada smo se upoznali?Isto je bilo u ovoj zgradi.Tada nisam znala da ces mi uci u zivot.Mislila sam da si samo jos jedan od onih kretena koji imaju za svaku noc drugu devojku.A onda,onda sam se zaljubila.Naravno,bio si drugaciji od mojih iscekivanja.Romantican,hrabar,imao si stav i razumevanja za sve.Nas prvi poljubac u kucici.Taj dan si me odveo da vidim tvoja umetnicka dela.Prelepo si crtao.Izvini sto sam sve to tek tako bacila u vodu,ali nisam prva Zayn.Znas taj dan kada si mi rekao da ides sam otisla u kucicu.Htela sam da uramim nasu sliku i zakacim za zid.Nakon toga sam otisla.Htela sam da ostavim sve iza sebe,kao sto si ti ostavio mene.Nikada se nismo svadjali.Bilo nam je savrseno.Znas jako bih zelela da se sve vrati na staro,ali ne moze.I to me boli.Boli sto ne mogu sve jednostavno da zaboravim i da te vratim nazad sebi.." izdahnula sam i suze su mi lile.Uhvatila sam a za ruku,podigla je i poljubila.Podigla sam glavu ka njemu i pomazila ga po kosi.Otvorio je polako svoje okice.Gledao me je bledo.Probao je da se nasmeje,ali je iscrpljen previse.

"Shh odmaraj" ruka mi je jos bila u njegovoj kosi.Stegao mi je ruku.

"Ne idi.Ne ostavljaj me Em" preklinjao je.Pitam se zasto ja to nisam uradila taj dan kad je resio da ide.Mozda nisam zelela da ga sprecavam u necemu sto je sam odlucio.Tacnije nisam zelela da mu se mesam u odluku.Ali necu ga ostaviti.Potrebna sam mu.Sada vise nego ikad.