BRANE MI TE

17.deo - ona i ja

Ne mogu reci da mi nije zao, da mi nije zao sto sam pet godina provela daleko od njega...Sto sam protracila svoje vreme, tako jako sam htela da ostanem u onu stanicu i da mu ne pustam ruku.Ali sam znala da on meni ne bi oprostio da nisam otisla.

Hteo je da me sacuva, koliko god bolesno zvucalo, hteo je da me zastiti.I ja sam to znala, ali mu nikada necu oprostiti sto me naterao da ga ostavim...

Nikola

Budim se jedva, neko je odlucio da je okej da  otvori jebene roletne.A ko mi je kriv sto sam se napio kao stoka sinoc.

Polako se treznim i dolazim sebi i primecujem da nisam u svojoj sobi.

Jebote, opet sam sjebao sebi zivot.

Okrenem se na stranu i vidim zguzvanu posteljinu, pretpostavljam da je neko spavao tu, ali sam jos uvek imao odecu na sebi, pa..sve osim majice.

A onda secanja od sinoc pocinju da mi naviru, otisao sam sa Damjanom u klub, i napio se i onda ..... boze koliki sam ja idiot.Dosao sam i sve joj priznao, jebeno sam joj opet rekao da je volim, ali je i ostala da spava pored mene sinoc, i toga se secam.

Ustajem iz kreveta i izlazim iz sobe, u nadi da cu se snaci i pronaci kuhinju.Moja malena je dobro uredila stan, uvek je mastala o tome kako ce ziveti sama u svom savrsenom stanu.Izgleda da su joj se snovi ostvarili....

Posle nekog vremena pronasao sam kuhinju i video ljubav mog zivota, u jednoj mojoj staroj majici koju je verovatno uzela a da ja nisam znao.A meni je izgledala savrseno.

Stajao sam neko vreme naslonjen na vrata i posmatrao je, kako je srecna pevala pesmu dina merlina i trudila se da isprzi palacinke.

Nije joj poslo za rukom, bila je vrlo smesna pokusavajuci da stavi testo na tiganj, prisao sam joj iza ledja i uzeo njenu ruku koja je drzala tiganj u svoju.

Odskocila je jer se nije nadala da cu joj prici iza ledja, uzeo sam palacinku i prevrnuo je, i zabio glavu u njen vrat.Mirisala je na leto, mirisala je na dom.

"Nikola..." - rekla je svojim tankim glasicem, boze ona mene izludjuje

Uzeo bih je sad i odma, istog trenutka.Trebalo mi je mnogo kontrole da je ne okrenem i pokazem joj sta je ljubav na onom kuhinjskom šanku.

Lagano sam se poljupcima peo do njenih usana, ona je svoje malene ruke stavila preko mojih koje su se nalazile na njenom struku i vratila glavu nazad kako bi mi dala vise prostora.

"Mala, navešćeš me da pocinim greh, nemoj" - mogu da se zakunem da sam vidio osmeh na njenom prelepom licu.

Dugo je nisam video kako se smeje, a verujte to je bio najlepsi osmeh na svetu.

"Ako ne zelis da pocinimo greh oboje, skloni ruke s mog struka jebeno" - rekla je sva isfrustrirana jer je znala da ne sme sebi dozvoliti da se prepusti meni

Podigao sam majicu koja je dosezala do polovine njenih butina, i otkrio njen savrsen strukic, lagano sam stavio ruku na njen stomak, a ona se najezila.

Jebeno je bila savrsena i jebeno je to znala.Okrenula se ka meni i pogledala me duboko u oci.

U tim ocima sam svet video.Suze su pocele da se skupljaju u njenim ocima, a ja sam svoje ruke vratio na njen struk, i gledao to prelepo lice kako se lomi ispred mene.

Kunem se ako jos jednom zaplace necu moci da izdrzim, slomicu se.

Naslonio sam celo telo na njeno i zaklopio oci.Stavila je ruke na moje grudi i cvrsto se drzala za mene.Znao sam da je boli, a kad bi samo znala da je mene bolelo vise nego nju, kada bi samo znala da sam se kidao iznutra.

"Povredio si me Nikola, mnogo si me povredio." - rekla je tiho kao da se plasi

"Malena znas da sam morao, radio sam neke stvari koje nisam smeo, a ti si bila previse nevina i cista da bih te umesao u to.A kad bi samo znala da bih za jednu tvoju suzu zapalio citav jebeni svet" - nasmejala se na moju poslednju recenicu

"Promenio si se, nisi vise onaj impulsivni decak koji bi skakao na momke koji bi me pogledali" - nasmejao sam se na njene reci, iskreno, posle duzeg vremena.

"Promenio sam se ljubavi, nisam vise decak, sada sam muskarac koji ce da lomi vilice onome ko te pogresno pogleda" - glasno se nasmejala, a i ja za njom, hteo sam da je cujem kako se smeje.

"Podji sa mnom"- odmah je podigla glavu i zacudjena me pogledala

"Šta?"

"Podji sa mnom jebeno."

"Gde?"

"Ne znam? Negde daleko"

"Ti si budala" - slatko se nasmejala

"Jesam.Ali ti si za ovom budalom jos uvek bolesno luda" - pogledao sam je s nadom u ocima

"Nazalost, jesam" - sreca me obuzela

"Zasto je tvoja ljubav prema meni za zaljenje princezo moja?"

"Zato sto tvoja ljubav ne postoji" - opet joj se tuzan izraz lica vratio

"Ko te laze da te ne volim?" - nasmejao sam se i podigao joj glavu nezno prstima

"Ne verujem vise ni u sta"

"Cak ni kada bih ti rekao da sam lud za tobom"

"Majmune" - udarila me slatko po glavi, poljubila moj obraz i zagrlila me oko vrata

Uhvatio sam je za dupe i podigao je, stavio ruke na njene butine i šapnuo:

"Ozbiljan sam.Hajde podji sa mnom.Imam neki poslovni put zelim da ides sa mnom, kao moja sekretarica naravno" - nasmejao sam se cinično

"Kao sekretarica ha?Pa kad je kao sekretarica razmislicu.." - zasmejale su je moje reci pa me opet pogledala u oci

I eto verujte... ona i ja smo bili dovoljni u tom trenutku.Samo da mi je uvek blizu, molim te boze samo da je uvek tu.Umrecu bez nje sigurno.Samo da me nikada ne ostavi.