Kad si reko da me voliš

Uvod

Znate li šta je najbitnije u životu? Želja! Imajte želje i verujte u njih, jer svako ko je verovao sve mu se ostvarilo, ja sam živi primer. Da Nije bilo mojih želja ja sada ne bih bila ovde, ne bih se osećala ovako moćno u svojoj koži.
Ja sam Maša i upravo se spremam da idem na put, na put koji će mi promeniti život. Konačno se završila i treća godina srednje škole, 18ti je jun i ja se spremam za Novi Sad. Mnogi bi rekli da je ovo za mene uobičajena stvar, već 4 godine jedan deo letnjeg raspusta provodim kod svoje drugarice, ali ovaj put je to drugačije, ja sam drugačija.
Nakon što sam oprala zube, ubacujem cetkicu u kofer i zvanično sam spremna. Pozdravljam se sa porodicom i ulazim u taksi koji me vozi na autobusku stanicu.
Kupila sam kartu i ušla u autobus koji je za divno čudo bio poluprazan što mi je odgovaralo, smeštam se u predzadnje sedište do prozora. Nekako sam uspela da se udobno namestim. Stavljam slušalice u uši i kao neki znak prva pesma je moja omiljena "Kad si rekla da me voliš", još jedan znak da će ovo putovanje biti savršeno. Uz poslednje stihove ove pesme tonem u san sa osmehom na licu.
Ne znam kako mi se ovo desilo cijeli sam put prespavala, jedna divna gospodja me je probudila da kaže da smo stigli u Novi Sad. Mrak je već pao a ja sam kroz prozor videla Tinu koja me čeka. Uzela sam svoj ranac i poletela njoj u zagrljaj, mnogo sam srecna što je vidim posle skoro godinu dana. Njen tata nas vodi ka njihovoj novoj kući i rekla mi je da me čeka jedno iznenadjenje tamo.
Na prvi pogled me je kuća oduševila ali to je bilo ništa naspram onoga kakva je unutra, znate one kuće koje kad vidite osećate se udobno, kao da je sve mekano, e takva je ova kuća. Dnevna soba puna jastucica raznih boja i bež garnitura su bili pun pogodak, a veliko ogledalo preko jednog zida je činilo ovu prostoriju još prostranijom. U razgledanju me je prekinula Tina koja me povukla gore na sprat, stavila mi je ruke preko očiju i rekla da ni slučajno ne virim. Kada smo stali makla mi je ruke sa ociju a ispred mene je bila soba koju bi svaka tinejdzerka u našim godinama poželela, pomislila sam da je ovo njena soba ali ustvari bila je moja. Odlučila je da jedna soba u njihovoj kući pošto je jedinica bude samo moja. Nadam se da svi imate drugaricu kao što je Tina, ne mislim tako zbog sobe nego zbog toga kakva je prema meni I kakav je naš odnos. Pre večere otišla sam da se istusiram.

Godinu dana ranije:
Još jedno ljeto je gotovo, desilo se dosta lepih stvari ali još uvek nisam srecna. Krivim sebe jer po ko zna koji put nisam ispunila svoje obećanje. Još jednom sam sebi dozvolila da ljeto provedem u farmerkama, jer zbog svoje debljine nemam samopouzdanje da obučem nesta drugo. Cijeli život se mučim sa kilograma ali tek sam sad počela da shvatam koliko mi smetaju. Do sada je svima bilo slatko, bila sam jedna mala bucka, velikih obraza ali meni se to više ne svidja, gubim samopouzdanje. Želim da se promjenim, želim više od svega. Znam da sam često ovo govorila ali sad svoje reči ne smem da pogazim. Želim da dokažem svima koji su me zezali zbog izgleda da mogu da izgledam bolje od njih. Ovaj put stvarno.

Ne želim da stvorite sliku o meni da sam nesrećna, povučena debeljuca. Vrlo sam društvena, imam dosta prijatelja izlazim ali uvijek me nesta guši, nesta me sprečava da budem prava ja onakva kakva sam u svojoj glavi a to su kilogrami. Dosta sam stvari htela da uradim u životu ali sam se brinula da li će mi se ljudi smijati. Sada želim da sve što naumim i uradim ne razmišljajući o tome šta će drugi reći.

Od danas svakog dana moram da predjem najmanje 10 hiljada koraka i da popijem 3 litra vode. Ne smijem da jedem posle 18h i da jedem bilo šta nezdravo. Ovo je moj plan sa kojim ću do ljeta postati prava ja.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Prvo je jutro mog novog načina života. Napolju je sunce što me je još više oraspolozilo da krenem u šetnju. Stavila sam slušalice u uši i krenula u novi pohod za mojim ciljevima. Dok sam šetala sunce kao da mi je govorilo nastavi, ovaj put ćeš uspjeti. Kada god bih ostala bez daha sjetim sam se šta me čeka na kraju i krenula bih naprijed. Nakon dva sata šetnje napokon sam ispunila svoj cilj za korake. Dosta sam umorna ali i srećna što sam izdržala. Posle ovoga nemam želju da pogledam hranu jer da nje nije bilo sada se ne bih mučila.

Dani su prolazili ni jednom nisam prekršila svoj plan na šta sam jako ponosna. Napokon su i ljudi oko mene shvatili koliko sam uporna i koliko želim da se promjenim. Nekada bih posle dva dana vidjela promenu na sebi a nekada bih po dve nedelje sebi izgledala isto, ali nisam sebi dozvolila da odustanem. Moje se samopouzdanje popravilo da sam čak i u teretanu krenula bez mišljenja o tome šta će drugi reći. Drugi su drugi, nebitni. Prvo treba sebe da volite da bi vas drugi voljeli.

6 mjeseci kasnije:
Gledam se u ogledalu i ne mogu da vjerujem da sam uspjela. Napokon vidim tu Mašu koja je oduvijek u meni ali je sada dobila svoj oblik, u suštini to sam ja stara Maša u novom telu. Nikada se nisam niti ću se promijeniti samo radim na sebi. Maj je a ja nisam u farmerkama, već ponosno nosim šorc posle dugo vremena. Mnogi me ne prepoznaju, uradila sam neke sitne promene kao što su boja kose, više nisam kafena nego plava, imam malu tetovažu leptira na šaci, medjutim najveća je promena kilaža. Sa tih ogromnih 90 kilograma sam spala na 60 i vrlo sam ponosna na sebe.

Hej, ovo je moja nova priča. Nadam se da će vam se svideti a dok čekate sledeći deo ostavite Vot i komentar.🥰🥰