Preblizu daleko

Prolog

Februar 2017

Nina P. O. V.

Kasnim već uveliko na posao i idalje ne mogu da vjerujem šta mi se upravo desilo.

Flashback 20 minuta ranije

James je došao iz "noćne smjene" opet i opet sam ja ispala budala. Više mi je stvarno došlo pet do dvanaest,ja njega čekam noćima ,a on se Bog zna gdje vucara. Sada bar imam malo dokaza koje ću mu nabiti na nos.

- Gdje si bio? Dočekala sam ga dok je ulazio na vrata i bazdio je na alkohol i dim izbjegavajući moje lice.

- Opet si bio u nekom kupleraju,ha? Odgovori mi jebote! Proderala sam se i tek sada me pogledao. Oči su mu bile krvave,usne natečene i na obrazu je imao ogrebotinu. Bilo je primjetno da ga je očigledno ogrebala žena,bijesna.

- Pa da ja te noćima čekam,a ti jebeš na kom god ćošku stigneš! Sarkastično se nasmijem ,a on samo odloži svoj sako u stranu i približi mi se.

- Aa,falio sam zbog toga si takva. Pokušao je da bude zavodljiv i svojim palcem je prešao preko moje donje usne. Opet sam se nasmijala ,ali ovaj put sa gađenjem i odgurnula sam njegovu ruku.

- Molim te ne ponižavaj se još više,već si zaglibio na dnu. Pokušao je da prikrije svoju uznemirenost i sa nervozom me upitao.

- O čemu to govoriš?

- Znaš ti dobro o čemu ja govorim. Znam ja i za Lilly, i za Katy, i za Nøru,a i za ostale koje su se preko tebe rastezale i protezale.

- Nin..

- Jebeno začepi! Uzmi moje ime još jednom u svoja usta i iščupaću ti grkljan,a možda i nešto više. Uzela sam svoj kaput i torbicu i uputila sam se napolje.

- Da ,i još nešto. Okrenula sam se prema njemu.

- Do večeras neću da te vidim u mom stanu. Jel to jasno. Pokunjeno je spustio glavu i tiho je rekao "da". Nisam više htjela ni njega,a ni sebe ponižavati i izašla sam napolje.

End of flashback

Utrčala sam u zgradu Akdemije umjetničkog klizanja NYC. Brzo sam se presvukla u presvlačionici i obula sam klizaljke prije nego što sam stala na led. Inače ja sam privatni instruktor klizanja i danas imam čas sa mojim omiljenim učenicima. Naravno i moj menadžer Hannah je tu.

- Opet kasniš,razgovaraćemo o tome kod šefa. Drznički je prošla pored mene i odšetala je u svojim odvratnim ,tigrastim cipelama,fuj. Odmah sam morala da je izbacim iz glave i da se posvetim Leu i Danilu. Bila sam malo odsutna,a onaj kobac Hannah me opet nadgledala. Uh kako bih joj počupala one pramenove,uhh. Nakon završetka lekcije sa blizancima,srela sam njihovu majku, Tasju.

- Nina tako mi je drago da te vidim.

- Gospođo Tasja i meni je. Nasmješila mi se dok je držala blizance za ruke.

- Ti si tako divna, žao mi je što više nećeš predavati momcima,a tako su te zavoljeli. Zbunjeno sam je pogledala i jedva sam procesovala njene riječi. U trenutku me obuzeo bijes i otišla sam od njih bez riječi. Kao furija sam uletjela u kancelariju moga šefa koji je sada ispao takvo đubre i opravdavao je svoj postupak.

- Nina morao sam. Učenici sa tobom uopšte nisu imali pomaka. Stvarno mi je žao. Bila sam i suviše bjesna da bih racionalno razmišljala. Počela sam da mu demolišem kancelariju do potpunog uništenja. Na kraju sam se smirila i slatko sam se nasmješila.

- Šefe moj poštovani sada možete samo da me poljubite u dupe. I tako sam izašla iz ovog prokletog mjesta. U potpunosti sam izgubila kompas i samo je jedno mjesto moglo da me smiri. Central Park. Odšetala sam do tamo i sjela sam na snijeg kraj jezerca. Od ove silne muke sam zaplakala. Zašto se sva sranja ovog svijeta meni dešavaju,a još uz to mi je danas i rođendan. Trebala sam fa poslušam svoju majku kad mi je govorila da će mi veliki grad donijeti samo nevolje. Iz Beograda sam se preselila u New York,a nisam imala ni dvadeset punih godina. Ovdje sam sjedjela Boga pitaj koliko,a tada mi je prišao jedan stariji gospodin.

- Izvinite,da li je sve u redu? Brižno me upitao i tada je uslijedio razgovor koji je promjenio moj život iz korijena.

Sadašnjost

- Srećan rođendan Nina. Will mi je čestitao rođendan,mislila sam da se neće sjetiti. Nakon ovoliko godina,od trenutka kada me spasio pa do sada nikada nije zaboravio niti jedan bitan datum vezan za mene.

- Hvala Will. Zahvalila sam mu sa smješkom na licu.

- Uh,umalo da zaboravim. Ja i maja stara glava. Lupio se po čelu rukom i otvorio je svoju torbu.

- Evo ti mali poklončić od mene. Pružio mi je kutiju sa ceduljicom na kojoj je pisalo :" Od agencije ". Sa osmjehom samo otvorila kutiju u kojoj je bila ogrlica sa privjeskom lava,a ispod se nalazio jedinstven primjerak pištolja iz mog omiljenog filma.

- Kako si došao do ovoga? Sa iznenađenjem sam ga upitala, iako znam da on ima veoma jake veze.

- Pa recimo da mi je jedan prijatelj bio dužan uslugu i da ga nije baš olako predao. Skočila sam sa stolice i zagrlila sam ga,ali pošto smo trenutno na poslu brzo sam se upristojila. Neko bi rekao da mi je Will rođeni otac i meni je stvarno žao što nije. Toliko uspomena imam sa njim,više nego sa rođenim ocem.

- Will molim te dođi. U prostoriju je ušla ona kučka Sarah koju ne mogu da svarim. Da joj kažem "Dobar dan" ona bi mi sve po spisku opsovala,nije mi jasno zašto me od početka tako mrzi. Will je otišao za njom,a ja sam imala pametnija posla od razmišljanja o njima. Pregledala sam i potpisivala nekakvu papirologiju. Naša agencija je veoma mala ,doskora smo bili ilegalni zato ja moram da trčim po zadatcima i sama završavam papire. Špijunaža ovakvog tipa nije baš u potpunosti legalna,zato svaki put moramoda pazimo na policiju.

- Nina,idi kući. Dosta je za danas. Will mi je ovo rekao više kao naredbu dok sam ja odlagala sve one silne papire u stranu. Klimnuo je glavom u znak pozdrava i otišao je. Ja sam brzo pokupila svoje stvari i izašla sam iz zgrade ignorišući onu izblajhanu kozu. Zaustavila sam taksi i izdiktirala sam adresu vozaču. Nije mi bilo ni do čega i samo sam čekala kada ću ući u svoj stan. Koliko bi mi možda u životu bilo lakše da imam nekoga pored sebe. Imam ogroman stan,ali prazan,a praznina je i u duši. Prije dva mjeseca imala sam težak raskid i to me dotuklo. Ponekad mi nadođe da nekoga opet nađem,ali ipak... Muškarci su nevjerni. Svaki sa kojim sam bila bi me iskoristio,prevario i ja bih morala da prekidam te farse. Možda da nabavim psa.. Ma ne,ne bih mogla da se bavim sa tim,a i alergična sam.

- Gospođice stigli smo. Taksista mi je odvukao pažnju i moje midli su u trenu prestale da se uzburkavaju. Platila sam mu i izašla sam iz taksija brzim hodom prilazeći zgradi u kojoj živim. Ušla sam u lift i pritisnula sam broj svoga sprata. Razmišljam baš šta bih mogla da radim sutra,ipak sam dobila slobodan dan. Hmm. Možda bih mogla da odem na svoje omiljeno mjesto i pustim mozak na pašu. Odjednom je lift stao i u njega je ušao predivan momak možda mojih godina i čim su se vrata lifta zatvorila nastala je ona neugodna tišina.

- Umm Zdravo, ja sam Max,Max Fox. Rekao je sa osmjehom na licu i pružio mi je ruku koju sam ja prihvatila.

- Nina Sazović. Uzvratila sam mu osmjeh i tako smo započeli razgovor. Trebalo mi je ovo danas,razgovor sa potpunim strancem.

Iiii uvod u novu priču.😂

Luda4444 nemoj da se ljutiš,ovo je bilo jače od mene.

Nadam se da vam se dopada.

Mišljenja?😊