Preblizu daleko

4.

Sergio me je držao čvrsto uz zid i disao mi je za vratom.

-Sergio šta to radiš. Prošaptala sam posto je sve prijetilo da nas Natalie ili neko drugi čuje.

- Izvini nisam mogao da se suzdržim. Njegov glas je u meni izazivao trnce.

- Posto smo već ovdje direktno ću te pitati da izadjes sa mnom. Ostala sam zatečena njegovim riječima , njemu se bas zuri da me odvuče u krevet.

- Izvini mislim da nije pametno. Uostalom i ne poznajem te najbolje. Pokušala sam ga odgurnuti od sebe ali nije se dao.

- Vjeruj mi neću odustati dok ne pristanes. Biću najdosadniji.

- Stvarno?

- Stvarno. Neću ga se lako otarasiti , moram pristati da izadjem sa njim koliko god moj razum vrišti da pobjegnem dok mogu.

- E pa ja bas neću. Kao malo dijete sam negodovala sto je kod njega izazvalo iznenadjenje. Moram malo da ga cimam.

- Marie je bila malo slobodna da mi da tvoju adresu.

- I ti ćeš sad da dođeš i da mi provališ u stan.

- Ništa nije isključeno. Nasmijao se i odmaknuo se.
Otišao je , a meni kao da je laknulo. Šta bih sve sa njim radila nije normalno. Kolika je samo tenzija među nama. Moram da se dovedem u red. Marie bas hoće da joj pojebem kuma. Morala sam hladne glave da sve ovo poslozim. Dobra je on prilika, ali za sponzoruse. Izašla sam iz kuće, pozdravila se sa svima osim sa Sergiom i otišla sam kući. I sada dok sjedim u dnevnoj sobi razmišljam o njemu. Mogla sam sada da se valjam sa njim u krevetu , ali ne mogu to sebi dozvoliti. Koliko god me privlačio ja idalje imam svoje ja i svoj ponos. Treba vremena da ga bar malo upoznam. Iako trebala bi mi možda neka veza bez obaveza na par sedmica. Da malo izadjem iz stanja apstiniranja. Začulo se zvono na vratima i ja sam odmah poskočila. Dotrčala sam do vrata i otvorila ih , a tamo me dočekao buket orhideja. Moje omiljeno cvijeće. Neko je na ovo bacio velike pare , orhideje nisu nimalo jeftine, a i buket je ogroman. Na sredini se nalazila crna poruka koju sam naravno odmah otvorila cim sam zatvorila vrata.

"Я никогда не видел такой красоты, и эти цветы подходят вам лучше всего. С. И. "

Ruski? Bas se pitam ko je ovo poslao. Sarkastično sam u sebi pomislila. Inicijali su odmah odali pošiljatelja. Sreća pa sam učila ruski u osnovnoj školi inače bih sada koristila prevodilac kao mutava. Veoma sladunjava porukica od veoma vatrenog gospodina. Da je bar sebe poslao umjesto cvijeća. Cvijeće sam stavila u vazu kako ne bi uvenulo. Bilo bi šteta ipak su to orhidejice. Ja samo sto sam sjela opet se čulo zvono na vratima. Pa vježbaju me kao malog majmuna. Otvorila sam vrata i ispred mene je bio čovjek u crnom sa kutijom u rukama. Nije ni rijeci progovorio samo mi ju je predao i otišao. Ostala sam u nevjerici. Osjećam se kao neka poznata ličnost koja dobija poklone od obožavaoca. Ovaj put sam nogom morala zatvoriti vrata posto je kutija bila malo teza. Spustila sam je na sofu i pažljivo je otvorila. Na trenutak sam zastala. Pa on stvarno nije u vinklu. Versace crna uska haljina sa zlatnim detaljima i štikle u istom tonu. Da li treba da se plašim , jutros sam ga upoznala, a on je toliko uporan. Unutra se nalazila još jedna poruka.

" Jos jedan skroman poklon koji će ti vjerujem pristajati vrlo dobro. Vidimo se za pola sata."

Uhvatila sam samu sebe kako se smješkam na ovu poruku. Ne znam ko je luđi , on koji hoće da me preko poklona odvuče u krevet ili ja koja bih pristala na sve sa njim na jedno veče. Ali ne smijem mu pokazati da je tako. Sad ću da ga iznenadim jednim potpuno drugim izdanjem. Ako me hoće ima da proguta i moj bezobrazluk i inat. Otišla da u kupatilo da se istuširam i već sam imala spremnu kombinaciju koju ću obući.

Pola sata kasnije

Bila sam spremna i spustila sam se niz stepenice. Cim sam izašla iz zgrade ugledala sam Sergia i njegov Bugatti Chiron. Razumijem se u automobile i ovakve su posjedovali samo super bogati. Bio je iznenadjen onime sto sam obukla. Na sebi sam imala Essentials bež duks , trapez pamučne hlače u istoj boji i menta zelene patike. Na sve to sam dodala i crnu torbicu, a kosu sam zavezala u visoki rep.

- Marie je bila u pravu kad je rekla da si inatljiva. Nasmijao se i kao džentlmen mi je otvorio vrata. Ušla sam u auto i naravno odmah počela da preispitujem ovu odluku. Moćan je čovjek našao je moju adresu i saznao šta volim. Šta ako sazna i čime se bavim. Blaga sjena nervoze je prošla mojim mislima. Ušao je u auto i ja sam se naravno odmah smirila. Samo mi još treba da shvati da nešto nije u redu.

- Samo da znas idem sa tobom jer sam gladna, ne ocekuj previse od mene, a onaj poklon cu ti vratiti cim se budemo vratili. Sve sam mu izbiflala kao dijete na recitacijama.

- Pazi se svojih rijeci krasiva , rijeci su ostro oruzje i lako posijeku onoga ko ih izgovori. Uf kakve su ovo zagonetke, Tolstoj iz njega progovara.

- Ja se drzim onoga sto izgovorim, imam stav. Ostro sam izgovorila kako bih mu dala do znanja da nece tako lako moci sa mnom. Kao sto kazu, gora sam od petogodisnjeg djeteta. On se na moje rijeci samo osmjehnuo i nistala je tisina. Imao je auru koja me privlacila. Sad bih ga zgrabila ovde i iskoristila ga na sve moguce nacine. Koliko je samo opijao svojom pojavom. Uf jebeno me izluđuje samo svojom pojavom, moracu ga drzati na dugom kanapu na distanci. Muskarci su zlo, manipulativna govna.

- Stigli smo. Izgovorio je i izasao je iz auta. Žurno je hodao da bi mi otvorio vrata , a ja sam kao harambasa sama otvorila vrata i iskocila iz auta. Iznenađeno me pogledao i opet se nasmijao.

- Ne znam koliko strpljenja imas ali za mene nije dovoljno. Bahato sam izgovorila dok sam ga gledala pravo u oci. Od zena se ocekuje da budu krhke i blage kao lane. E pa ja sam lav, grizem i ne dam se, ja sam glavna, niko se ne igra sa mnom.

- Strpljenja imam na pretek, vidjecemo ko izlazi kao pobjednik veceras. Tvoja inatljivost ili moja upornost. Palio je svojim pogledom i rukom mi ukazao da uđem. Prvo i jedino sto cu ga poslusati veceras. Usla sam , a i on za mnom. Neka igre zapocnu.

Nakon dugo vremenaa evo novog dijela, nadam se da cete uzivati. Pisite mi svoja misljenja. Greske nisam stigla da ispravim,pisala sam u žurbi. 😅💜